nemamo bake, ni djedove. i snalazimo se. i baš mi je bezveze kad me pitaju "zar nemate nekog da vam pričuva dijete?"
najviše zato jer to pitanje više ne čujem na poslu ni u jaslicama ( tu već svi sve znaju-i nemamo nikakvih problema) ,
nego na potpuno nebuloznim mjestima, i onda ja mislim: pa stvarno, šta vas briga? ne tražim od vas da čuvate moje dijete, samo vam kažem da npr. u tom terminu ne mogu kod ginekologa.
i tužno mi je jer su svi umrli, a ja sad to svakoj pi.di moram objašnjavati, jer ih naravno zanima da nismo slučajno u lošim odnosima ili tako nešto
i slažem se sa anom.m u dijelu da su roditelji odgovorni za svoje dijete, i mislim da kojim slučajem imam na raspolaganju baka servis, da bi ga koristila jako malo, ako imalo.
moje dijete ima 3 god., u jaslicama je od navršenih 12mj, i van jaslica nikad ni minute nije bio na čuvanju kod nikoga.
je da smo izveli prave vratolomije sa radnim satima ( srećom smo uopće imali tu mogućnost), je da smo kupili još jedno auto da se možemo tako organizirati ( opet, srećom smo imali tu mogućnost), je da nam pate neke druge (isto bitne) stvari, planovi se mijenjaju, odgađa se npr. konačni kraj radova u kući i oko kuće...
meni je poseban detalj da me zadnja 2-3 mjeseca bar 5 ljudi pitalo može li mi sestra pomoći? helou, žena radi i ima dvoje djece, nema baka servis, muž joj radi lude smjene
ali čini se da je nekima jednostavno neshvatljiva organizacija života unutar osnovne obitelji-nisu bili u toj koži.

ali imali smo sto ovakvih tema, pomoć babinjačama, koliko su vam roditelji pomogli, i sl., mislim da generalno loše kužimo one u različitoj situaciji.