Imate li bake?

[mitovski]

Meni je žao ko god nema nekog da mu pripomogne. Razumijem da vi što živite po velikim gradovima, neki udaljeni po 500km od svojih roditelja i porodice, al mi nekako nije jasno da nemate nikoga da vam "pokupi", pričuva dijete, kada vam pomoć zatreba. Ja imam prijateljicu koja ima odraslu djecu, i koja je, ne jednom pokupila moje dijete iz vrtića. Zatim, MMova sestra, imala malu u drugoj grupi, ali kada je frka, vozi mog sina sebi kući, a onda ja nekada u 7, ili MM idemo po njega. Imam divnu komšinicu, neudatu,ima 35 godina. Kada god sam je zamolila(a kada niko drugi ne može) da je pričuva sat-dva, da odem na roditeljski, da odem ljekaru, pa jednom čak sam išla i na politički sastanak, nikada me nije odbila. Ponekad joj kupim nešto, bombonjeru, neku lijepu majcu i slično. I ja pazim i čuvam tuđu djecu, od brata, zaove, djevera, s vremena na vrijeme, iako oni svi imaju po jednu nanu, osim mene. malo žrtve, ali moramo se međusobno pomagati.
Vjerujem da je anu.m razbjesnilo to opetovano pitanje, i moji su uvijek ostajali sa čistačicom, ali se zna ko jue mama a ko je "nana" tako da to mene ne bi nimalo živciralo.

Moram reagirati na tvoj post jer se na jednoj drugoj temi na kojoj se raspravljalo o čuvanju djece isto potegnulo pitanje nas koji nemamo nikoga pa smo maltene ispali problematični, nedruštveni i ljudi koji imaju komplicirane odnose s drugima.
Možeš se smatrati sretnom što imaš toliko ljudi koji ti mogu pomoći, ali zašto je toliko nevjerojatno shvatiti da neki nemaju, ali ne zato što su zločesti pa nemaju dobre odnose s ljudima nego im je jednostavno grah pao drugačije.
Evo npr. jedna baka 300km daleko, druga bolesna i o njoj se mi brinemo, moj brat i MM-ova sestra 300km daleko, najbolja prijateljica kojoj bih jedinoj povjerila dijete na čuvanje 600km daleko, ostale prijateljice ili su neudate ali rade od-do ili su na drugom kraju grada i imaju obitelj i djecu i mali milijon obaveza, a susjedi uglavnom stariji, a iskreno baš mi se nekako i neda bilo koga i u bilo koje vrijeme moliti da mi ide po dijete.
Druga stvar koja me smeta a nema veze s gornjim postom je razmišljanje da zaposlenik koji ima dijete i mora ponekad ranije s posla ili na bolovanje zanemari posao ili da netko drugi odrađuje njegovo, a možda taj zaposlenik uloži i dvostruko više truda i posao uopće ne trpi zbog toga. Ako svoj posao odrađujem profesionalno, onako kako se očekuje, ako posao ne trpi što nekoga briga što nemam baku i moram 10 minuta ranije izaći po dijete.

[ani4]

Mm i ja imamo dosta rodbine i prijatelja i da zbilja jako zagusti i nema tko podignuti dijete iz vrtica nasli bi nekoga. Daleko od toga. Ali to ne znaci da se mogu osloniti na to i racunati svako malo na takvu pomoc. Kao sto su cure vec rekle, ljudi imaju svoje zivote, vecina ima svoju djecu i posao i vrlo je tesko racunati da ce ti netko redovno uskakati. A i neugodno ti je traziti svako malo pomoc, kad znas da su i oni u stisci sa vremenom i da se snalaze kako mogu.
Isto tako i ja, kad bi me netko zatrazio da mu uskocim, rado bi to ucinila. Ali cesto se desi da nam se zaredaju treninzi, informacije, roditeljski, doktor,... i jednostavno nemas pet minuta praznog hoda. Tako da mogu uskociti tu i tamo, ali jako tesko da netko redovno moze ocekivati pomoc.

[pikula]

Ma ja kužim što ana.m želi reći. Naravno da gori firma da bismo svi našli nekog, platili nekog da taj dan ili dva uskoči. Nije problem u nekim kriznim situacijama nego u tome da se sve češće podrazumjeva da su djeca zbrinuta od- do, 24/7, a roditelji posvećeni poslu i bezbrižni 100% a to je jednostavno nerealno i nenormalan pritisak. E, sad što možemo,osim izvenitlirat se na forumu - malo toga. Ili ostat doma ako imaš kaj jest i poslat ih sve skupa vrit ili trpit i radit bolje rečeno žonglirat takav posao i u oba slučaja imati širom oči za neki bolji posao s razumnim odnosom prema zaposlenicima s obitelji.