Kako sam od malih nogu navikla sve raditi sama, jako mi je teško moliti nekog za pomoć (napr.oko djeteta)...osjećam se ko da toj osobi otkidam od usta, vremena, novčanika, obitelji...zato kad nekoga nazovem za nešto to stvarno znači da mi je voda...oko nosa .
S druge strane jako sam sretna kad mene netko zamoli za uskakanje, valjda zato što mi je to isto jako teško pa se mislim - vau, vi'š kako mu je uspjelo, i to baš mene, ziher djelujem stabilno i od povjerenja!