 |
|||
kako spavate?
Naša cura od 2 god spava s nama u sobi, nekad s nama u krevetu nekad u svom kinderbetu (što nam ne smeta i od kako se rodila tako spavamo). Ubrzo nam dolazi nova beba i sad se pitamo da li veliku sestru pokušat prebaciti u njenu sobu (jer će tako kažu svima biti lakše) ili ju ostaviti u kinderbetu u našoj sobi a nova beba će i tako spavati s nama u krevetu?
Kako ste vi postupile? Vidim da više cura ima djecu razlike oko 2 godine. Hvala!
Mi smo Klaru sa 6 mjeseci prebacili u njenu sobu (s 3 mjeseca je počela spavati cijelu noć), a Franku s 4 mjeseca priključili Klari.
Cure nisu nikad spavale s nama u krevetu (osim u iznimnim situacijama kad su bolesne ili kad se Klara tu i tamo zaželi spavat s nama), nekak svi više volimo svoj komoditet, pomazimo se svi zajedno prije spavanja i svako na svoju stranu
moj je blizu dvije godine i još spava s nama u krevetu. pokušali smo ga 'iseliti' mnogo puta, ali se ne da. pa smo pomalo i odustali. čekamo da bude spremniji. valjda će to nastupiti prije 26. rođendana
Ovako je kod nas. Razlika je 3,4 g.acqua prvotno napisa
A je li se velika seka budi na plač bebe? Mislim, kad se budi za jesti, pa za presvući, pa ... samo eto tako i sl.
Inače je bila loš spavač (dugo je cicala, budila bi se bezbroj puta i sl.) ali od kada se mali rodio ona spava kao top, on je imao grčeve pa je znao plakati možeš misliti kako jako (i to navečer kada bi ona već zaspala) no niti jednom ju nije probudilo. Mali se zna i tijekom noći preko nje prebaciti, niš to ona ne kuži.
druga beba je od rođenja spavala zajedno sa mnom i prvim djetetom u krevetu : super je funkcioniralo, nitko nikog nije budio
sad imamo treću bebu, a ovo prvo dvoje djece još uvijek barem dio noći odspava s nama u krevetu : isto super funkcionira, nitko nikom ne smeta
Mi smo prije nego se cura rodila kupili krevet 200x200
I opet se svejedno naslazemo jedan na drugog
Meni je gust to zajednicko spavanje, ali ipak me kad je novorodence u pitanju strah, tako da su jedno vrijeme mm i sin spavali u djecjoj sobi, a sad smo svi skupa, klinci sa strane, mi u sredini.
Kinderbet je za dnevno spavanje.
moj je sa mnom spavao od prvog dana u rodilištu,u onom " velikom krevetu",kad smo došli doma i pošto je bio stalno na ciki,nije mi se dalo premještati ga iz koljevke svakih pola sata u krevet.Sad kad ima 2 godine,po danu ga obavezno šutnem u kimbač,navečer dok zaspi isto,a onda se sam po noći prebaci k nama jer traži " jukicu" - rukicu mame ili tate i tako opet zaspi.
upravo ovako i mi!...Cure nisu nikad spavale s nama u krevetu (osim u iznimnim situacijama kad su bolesne ili kad se Klara tu i tamo zaželi spavat s nama), nekak svi više volimo svoj komoditet, pomazimo se svi zajedno prije spavanja i svako na svoju stranu
inače E. je spavala sa nama u sobi do 3 godinem, ali u svom kindaću...malac je također trenutno sa nama, ali isto u kindaču...kad će biti spreman kupujemo krevete na kat i selimo u sekinu sobu
Stariji je spavao sa nama do 4. godine, mlađi do 1. godine. Zajedno su bili u našem krevetu godinu dana (kreveti 160*200 i 90*200 spojeni). Poslje više nismo mogli, preveliki su, nemirno spavaju, muž i ja smo cijelu noć izbjegavali udarce, vraćali ih sa ruba, skidali sa sebe, nismo se mogli naspavati.
Sad su obojica u svojoj sobi, ostavili smo zasad bračni krevet dok mlađi još malo ne odraste jer nam je jedina opcija krevet na kat i dobro je. Mlađi se većinom ne vudi noći, ako se i probudi dođe sam do nas i uvuče se u krevet. Stariji se niti budi niti dolazi tokom noći.
Još uvijek svi četvero stanemo u jedan krevet.
Tako je i kod nas. Jedino kindac sluzi kao produzetak kreveta za svaki slucaj da mali ne moze past. A i olakotna okolnost nam je sto MM spava doma samo 2 noci tjedno
Sven seli u svoju sobu svako malo, pa par dana spava gore, dode k nama usred noci, pa onda mjesec-dva spava samo kod nas. Nikako da se odluci al meni ne smeta da smo svi zajedno. Cak mi i olaksava kad Sven ujutro zabavlja bebu dok ja odem u kupaonu.
Da ne otvaram novu temu kad već postoji slična: kako kod vas izgleda odlazak na spavanje (navečer) kod 2+ godišnjaka?
Naša cura se kao mala uspavljivala dojenjem, a otkad smo prestale, ide na spavanje tako da ja moram ići s njom, zajedno legnemo, ispričam joj priču i onda skupa ležimo dok ona čvrsto ne zaspi a ja se iskradem. Uglavnom ostaje u bračnom, nekad ju prebacim u kinderbet koji je odmah do kreveta.
Ta uspavljivanja traju nekad i preko pola sata, rekord nam je mislim sat vremena, pri čemu nije da se ona buni protiv spavanja nego se vrpolji i nikako se namjestiti i štipka me i svašta nešto. U zadnje vrijeme to mi sve teže pada jer često zaspim s njom, a onda me čeka još tuširanje, spremanje, večera, priprema za idući dan...padam s nogu od umora kad konačno odem leći.
Prije desetak dana sam ju probala poslati samu na spavanje, uz uobičajeni ritual, maženje pa priča, i onda laku noć, mama ide. Prvih par noći je to čak i prihvatila uz dva-tri zvanja mame, ali nakon toga već par dana plač na samo spominjanje da bi išla sama spavati, tuga, jecanje...ja sam joj naravno popustila, i opet liježem s njom iako mi je stavrno, ali stvarno jako potrebnih tih 30-45 minuta navečer...MM je s nama samo za vikend tako da nema opcije da me on zamijeni.
Jesam li ju pokušala prerano naviknuti da ide sama u krevet? Ili sam pogriješila što sam odustala? Inače za dnevno spavanje s dadiljom ide spavat sama bez pogovora, tako da nije da ne može zaspati...
ovako se kod nas uspavljuju u 4,5 i 8 godišnjakinja, meni je to normalno čak i za njihovu dob, a kamoli ne za dvogodišnjakeide na spavanje tako da ja moram ići s njom, zajedno legnemo, ispričam joj priču i onda skupa ležimo dok ona čvrsto ne zaspi
samo što to sve kraće traje što su djeca starija, nakon čitanja priče moje cure zaspu za manje od 5 minuta. a i one sad spavaju u svojim krevetima.
i ja često zaspem s njima, a prebacim se u bračni krevet tek kad nam se beba probudi za dojenje. sve ove stvari koje si nabrojala obavim prije nego što one idu spavati, to je najpametniji savjet koji sam ikad dobila o djeci LOL prvo sebe obući u pidjamu, a onda klince LOL
Nemam savjet, samo utjehu. Sven je sam poceo spavati negdje poslje navrsene 3. Mozda cak 3,5. Dotad isti scenarij kao kod tebe, lezanje s njim ponekad i sat vremena. I MM-a nema doma i znam koliko je to naporno. Mogu ti samo reci da ce proci...
Sad kad imam dvoje lakse mi je samo utoliko sto se MORAM dignut iz kreveta kad maleni zaspi jer jos i starijeg moram okupat i to mi se toliko usadilo u glavu da nema sanse da zaspim s malim ma koliko umorna bila. I budem sva jadna jer se fino ugrijem u krevetu i onako sam napola sna ali se razbudim dok sredim starijeg i onda kao da dobijem neki novi nalet energije kad se "rijesim" obojice pa si sve pospremim i jos imam vremena za sebe.
Druga prica je ustajanje ujutro...
Hvala cure. Ja se tješim da će do škole prestati ali sad si me Lutonjica pokolebala sa svojom 8godišnjakinjom
Jučer sam napravila bolje, istuširala se i večerala i malo napravila reda prije njenog odlaska u krevet, tako da sam legla neopterećena i nisam zaspala. Ide mi u korist promjena sata jer curka zaspi već oko pola 9 a meni je to još rano pa se lakše poslije dignem.
taman sam ti htjela predloziti da prebacis svoju vecernju rutinu u vrijeme prije nego nju "sprasis" na spavanje
meni je taj savjet spasio visegodisnje zaspivanje u trenerci i slicnom
Nas 5 još stane u krevet - stariji do zida, blizanci svaki s jedne moje strane i tata na rubu. Stariji zaspi u svojoj sobi sam, ali to je unazad mj-dva, do onda je netko ležao s njim dok nije zaspao i većinom dođe pred jutro ili prespava i čitavu noć tamo, ali nekad zna doći, a mi još nismo ni legli. Problem je jedino kada se on navali na brata/sestru, pa se maleni počne budit, plakat, pa usput probudi i drugog, ali inače funkcionira. Plan je blizance preseliti iduće ljeto u sobu s bratom, ali tako smo i njega planirali, pa smo to uspjeli tek s njegovih 5god.
Ja sam ranije sve poslove namjerno ostavljala za kasnije kad ona ode spavati tako da to malo vremena zajedno popodne provedem s njom vani ili u igri a ne u poslovima...ali očito joj je to zajedničko uspavljivanje važnije.
Mi smo odustali od zasebnog uspavljivanja djece. Mi se svi skupa uspavamo.
To nam je neki zajednički večernji ritual, da svi čoporativno peremo zube, gasimo tv, povlačimo se u spavaću sobu.. malo pričamo, pročitamo koju priču, onda ugasimo svjetlo, pa još malo pjevamo u mraku, pričamo viceve.. i svi skupa zanjonjamo najkasnije do pola 11.
Ajoj, meni se to čini kasno za malu djecu...ja svoju stavljam spavati oko 8:15, 8:30, ljeti najkasnije u 9 i ona bude stvarno i umorna pa nema pobune. Mi radimo po novom sve što i vi samo ranije i onda se ja kasnije dignem na sat, sat i pol, evo noćas u 01, inače već oko 10, nekad čak ni ne zaspim. Puno sam opuštenija otkad i svoju večernju rutinu obavim prije i legnem s misli, pa što ako zaspim. Zaspimo vrlo brzo, vjerojatno i ona osjeti da sam opuštenija a ne da sam čekam kad ću joj zbrisat...
Ja nisam opterećena satom, već gledam kako se to uklapa u našu dnevnu rutinu i smatram da je pravo vrijeme za spavanje kad i djeci i nama to odgovara. Sve je stvar organizacije obiteljskog života.. naše curice često imaju trening do iza 8, pa dok dođemo doma, dok večeraju, okupaju se.. za čas je skoro deset sati. Ovih dvoje malih ne idu u vrtić, pa ujutro mogu dulje odspavati i nadoknade to što idu nešto kasnije u krevet. Odspavaju sigurno istu satnicu kao i tvoji ili druga djeca koja su u 8 u krevetu.
mi spavamo svi zajedno, s time da stariji spava u kimbiju koji je spojen s našim krevetom (maknuta je stranica).
isto sam prebacila sve poslove (pranje suđa i pospremanje) prije spavanja, tako da nemam pritiska kada će zaspati stariji ili mlađi, jednostavno im dam vremena koliko treba, pa ako zaspim s njima dobro, ako ne, super još pogledam malo tv.
Posljednje uređivanje od sunce moje malo : 16.11.2011. at 17:01
Linda, oprosti nisam mislila pametovati...naravno da je u svakoj obitelji rutina drugačija. A nisu ni iste potrebe za snom kod svakoga. Mi i inače idemo spavat ranije, mm i ja. Zato je ujutro buđenje oko 7 iako ne ide u vrtić - ali dižem se ja pa ona odmah osjeti da je ostala sama i evo i nje...
Mi smo L. prebacili u njenu sobu sa 2 god i mjesec dana (prije i nije imala sobu dok nismo adaptirali stan,inače bih je i ranije prebacila), odlično je to prihvatila jako se radovala svojoj sobi jer je ona "vejika cuja" a imali smo više razloga: da ne pomisli da ju je braco izbacio iz kinderbeta (rodio se nakon mjesec-dva), dobial je svoj prostor s igračkama koji jako voli, i sad se voli zatvorit u sobu i igrat se (ima 2,5 god), da je ne ometa u snu mala beba.
Maleni je s nama u sobi ali u kinderbetu, ja sam od onih mama koje se nikad nisu naspavale ako nas je više u krevetu ( a bilo je takvih noći s nas troje jer drukčije nije išlo), čak mi fali mjesta kad je i samo muž sa mnom u krevetu ha,ha,..
Mi smo imali svakakve kombinacije. Idem po redu, od najstarijeg do najmlađe. J je spavao s nama u krevetu od rođenja. Kad se rodila L on je imao godinu ipo, ostao je i dalje s nama u krevetu a ona u svom krevetiću tik do našeg velikog. Dok se dojila (mjesec dana), prebacila bi je kod nas i tako bi ostala čitavu noć, jedno meni s lijeva, drugo s desna a muž negdje sa strane. Kad se prestala dojiti spavala je u svom krevetiću, bez ogradice, spojen s nama. Kad je J imao 4 ipo a L 3, prebacili smo ih u svoju sobu. Onda je došao A koji od rođenja spava s nama. Njega smo prebacili kod njih u sobu kad je imao mislim 3 god. Do ovog ljeta se svaku noć prebacivao kod nas u krevet. Sad je došla S koja spava s nama u krevetu a u svom krevetiću je preko dana. Pojma nemam di mi muž spava, nekad ga nađem na kauču, nekad kod A, nikad s nama
imam pitanje za mame troje djece. moji spavaju jedan dio noći u svojim krevetima, ali svaku noć oboje dođe i namontiraju se svaki s jedne moje strane. beba kad dođe za par mjeseci spavat će kraj mene najvjerojatnije i to vjerojatno malo s jedne strane, malo s druge ovisi koja cica je na redu. tak je bar bilo sa ovo dvoje. kak ste vi to izvele? frka me je da ovi veći (5 i 3 godine) spavaju kraj male bebe.
beba do zida, pa ja, pa starija djeca
obje cice mogu dati na istom boku tako da je beba stalno mogla biti do zida
ove starije su se u početku svađale koja će spavati do mene, pa smo prvo uveli jednu noć jedna, drugu druga. pa to onda nije funkcioniralo pa sam im zaprijetila da niti jedna neće uopće moći spavati sa mnom. pa ni to nije dugo funkcioniralo LOL pa je sad tako da do mene legne ona koja prva dođe. a u međuvremenu je i bebač narastao pa me više nije frka da spava bilo tko bilo gdje, najčešće on spava jednoj od njih na glavi LOOL
Do tri mjeseca su spavali u krevetićima prvo zajedno u jednom, a kada im je postalo tijesno svatko u svom u našoj sobi. Kasnije smo sredili kat pa su dobili svoju sobu koja je vratima spojena s našom. U početku su vrata bila otvorena, kasnije zatvorena i tako spavamo i sada kada imaju skoro 14 mj.
Bilo je noći kada je jedno spavalo s nama (bolest, nervoza, zubići itd.), ali smo ih uvijek vraćali u krevetić. Sada su se toliko naučili na svoju komociju da ne žele spavati kod nas ni ujutro kad bi mi voljeli (posebno vikendom)još malo, barem do 8h. Spavaju, uglavnom, cijelu noć bez buđenja, ali duže od 7h ujutro nema šanse.
Hvala Lutonjice na brzom odgovoru. Ja nemrem to na istom boku, al budemo se vec nekako snasli
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom