Offt. nemoj mi ovo zamjeriti, ali zaista ne mogu odoljeti kad je u pitanju čitanje na zahodu. Tekst koji slijedi objesila sam davnih godina na vrata wc-a u roditeljskom domu (brat i tata imali su tu naviku). Moram citirati iz glave jer nemam pri ruci knjigu - izgubila mi se negdje u brojnim selidbama:Anemona prvotno napisa
Nisi fer.
Ja tako volim i dan danas pročitati Glorijin ljubavni roman.
Gdje imaš bolju literaturu? Idealno za na wc. Kratko, jasno, mozak na pašu i happy end.
Čitanje na zahodu
Neki se na zahodu probijaju kroz dugačke romančine, drugi čitaju samo najtanje prozirno sr*nje... Treći, nedvojbeno, samo okreću stranice i sanjare. Čovjek se zapita - pa dobro, kakvi su ti njihovi snovi? Čime li su obojeni?
Henry Miller, iz autobiografske knjige "Knjige mog života"
A sad ozbiljno - nemam niš protiv Glorijinog ljubavnog romana, ali zadnji sam pročitala na Sv.duhu dok sam ležala na čuvanju trudnoće. Kaj sad čitam? Kad nemam vremena za dugačke romančine, čitam kuharice i slično. Zadnja knjiga koja me se jako dojmila bila je "Indijanski darovatelji" (Jack Mclver Weatherford). Jučer sam čekala informacije u školi čitajući knjigu Nemirna (ne znam autora... Boyd ili tako nešto, tek sam počela).
Na zahodu ne čitam.
Ont. djeca gledaju što čitam i kažu "uf, samo slova"...(mlađi sin je na Garfieldu i Asterixu, stariji na "Sastavljanje PC-a za neznalice" po stoti put. Dobro je da IŠTA čitaju osim lektire. Sad je još toplo pa preferiraju igranje vani, ali kad zahladi posegnut će opet za klubom detektiva "Njuškalo" i sličnim).
 |
|||
Odgovori s citatom