Meni se od ovog diže kosa na glavi, i ne mogu se sprdati čak ni s tim urbanim legendama. Moja mala je jedan dan (prije neg se ovo sve počelo pričati) otišla u dućan i nije se vratila pol sata. Dućan je na 100 m od kuće i treba joj 10 min maximum (za biranje lizalice, gužvu na blagajni, zastajkivanje u parku...). Nakon toga, u sljedećih predugih 20 minuta ne moram vam valjda ni reći kaj sam si sve pomislila i kakva me panika obuzela kad mi je prodavačica rekla da je ona bila, i otišla, i isto i žena na kiosku. UŽAS. Na kraju je ispalo da je malena zaboravila kupiti lizalicu u prvom dućanu, pa je otišla u drugi, i malo prošetala. Vidla je na meni kolko sam se prestrašila, i obećala da se više neće ponoviti, da će mi se uvijek javit kad ide nekamo drugamo od dogovorenog. Ima uskoro 7 godina, ali za sad ju puštam samu samo do dućana i nazad, i na tekwondo (sve u krugu 100 m od kuće).

Slažem se da ne treba širiti paniku, ali mislim da policija ne daje dovoljno informacija o tome kaj oni poduzimaju. Ovo kaj se događalo u Vojniću i Ogulinu prethodnih tjedana po meni nije sitnica, i osobno se bojim za svoje dijete. Naravno da ju učim da je 99% ljudi na cesti normalno, ali ipak naglašavam da nikad ne znamo gdje i kad će naići onaj 1 koji nije dobrohotan.

Kak vi? Kad ste počeli djecu puštati samu van (ne mislim negdje pod prozor, nego tamo gdje ih ne možete vidjeti)? Je li vas strah? Kak to rješavate same sa sobom?