Odavno više ne brojim koliko puta ponavljam neke stvari koje su mi bitne. I vidim da ću i dalje morati, ali ne odustajem.

Meni je dodatni problem u tome što mi je stariji sin lako odgojivo dijete, ali mlađi.... svojeglav i vrlo odlučan u nekim stvarima. To je teško privest pameti bez slamanja osobnosti (što bih svakako htjela izbjeći) pa me jako iscrpljuje. Dugoročno gledano, takvo dijete ima dobru perspektivu u životu jer se od malena trudi i zna izboriti za sebe, ali treba ga naučiti kako da to radi bez gaženja po tuđim prstima i sa zadovoljavanjem minimalnih očekivanja okoline.