SAmo malo ću skrenuti s teme. Kao što sam već bila rekla prvo dvoje djece sam stalno nosala ("pametnjakoviće"), ali Domagoj je sasvim drugačija beba. On je mirniji, ne plače puno i dovoljno je da ga se pomiluje, da se s njim stalno priča, doda zvečkicu i da smo mu u vidokrugu i ponekad da ga se nosi.
Od neki dan sam povezala njegovu nervozu i nosanjem :shock: . Naime, dan za danom su nam bake i uzimale su ga na ruke čim bi otvorio oči, a on je bio dobar za to vrijeme. Problem je nastao kad bi one otišle. Bio bi uznemiren toliko da nije s mirom mogao sisati, pa bi onda napol gladan stalno cendrao, a to cendranje bi se na kraju pretvorilo u deračinu. Ne bi pomoglo ni moje nosanje, ni pjevušenje, ni cupkanje...
Moram naglasiti da nisam ni pobornik ni protivnik nosenja beba, ja samo volim razumjeti njihove potrebe i udovoljiti im. A ovo ponašanje ne razumijem