Mi smo stavili neku okvirnu granicu od 5 godina, ali sam u centrima prilikom zvanja uvijek govorila da bi posvojili i starije ukoliko bi se radilo o dvoje djece, jedino smo željeli dijete predškolske dobi. S tim da sam ja imala 26 a MM 32 kad smo podnijeli molbu. Nisam patila za malom bebom, a znala sam da će mi šanse biti veće ako stavim veću granicu i da svi žele male bebe. U centru su nam rekli da im se to sviđa, da smo tako mladi a nemamo neka ograničenja, da se vidi koliko silno želimo dijete.
Samo mi smo u srcu i duši bili spremni i za starije, nismo to napisali i govorili samo onako. Jednostavno smo se otvorili i rekli ono dijete/djeca kojima smo suđeni će biti naša i to je to.

Kad sam dobila poziv za prvog sina i rekli mi da imaju bebu od 14 mjeseci skoro sam se srušila.

Da nisam ovako brzo postala mama i drugo i trećem, MM i ja smo se dogovorili nakon što smo upoznali puno dječice da bi posvojili jednom i puno starije dijete, do nekih 10g. Znam dosta djece te dobi u domu i oni su prava prekrasna djeca željna ljubavi.

Moj najstariji sin je posvojen s 5,5 godina i još je tolika maza, možda najveća od svih, jer je takav po prirodi a puno i previše je pusa i zagrljaja propustio.

Treba iskreno i otvoreno sam sa sobom promisliti. Činjenica je da što smo spremniji proširiti ograničenja imamo više šanse uspjeti posvojiti jer većina želi skroz malu djecu.

Da sam jako dugo čekala kao neki mislim da bi na kraju od silne želje da postanem mama posvojila i tinejdžera.