 |
|||
Porod kao na filmu?
Ajde mame odgovorite mi na pitanje koje me muci. Naime, jos nikad nisam gledala film u kojem rodilja prilikom poroda nije vristala kao da joj noge rezu. Na filmu je porod uvijek jako jako glasan i dramatican. I sad mene zanima da li je to zbilja tako? Jeste li i vi toliko vristale?
Jer mene moram priznati hvata frka kada gledam film u kojem se netko porada. A i pitam se da li se beba boji kad cuje mamu kako vristi?
nama su na tečaju za trudnice zabranili vrištanje
Ah, filmski porod... Ja osobno nisam vrištala ni jaukala ali sam se jaaaaaaaako uplašila kada sam večer prije nego ću roditi radila CTG u predrađaoni i iz boksa čula neku ženu koja je vikala "kao da joj noge režu".
Fobiju od filmskog poroda je imao m frend koji me vozio u rodilište, tj. njegova cura ja vozila, a on je paničario "vozi polako, pazi pruga, pazi sad će žuto, nemoj naglo kočiti..." kao da ću roditi svaki tren
Meni porod nije bio dramatičan, dapače bio je prekrasan, a što se filmova tiče: nemoj gledati.
Joj... di me nađe... Ja sam mislila da ti vrisak pomaže kada tiskaš, ali me babica nakon prvog jauka upozorila da je bolje da energiju usmjerim na tiskanje. Kada mi je to objasnila, nisam imala potrebu za vrištanjem...
Ja nisam vrištala, no u poslijednjim tiskanjima sam ispuštala neke zvukove, no to je više ličilo na ono kad teškaši dižu 100 tona utega.
Znaš onaj hmmmmmmmmmm koji je totalno nesvjesan i snažan da se planine tresu.
MM je ostao zadivljensnagom majčinstva.
ja isto nisam vrištala, čak mi nije ni došlo da vrištim, osim onaj zadnji trud, kad je bojan izašao, al to je bilo od napora, ne od boli
zaboravih; i ja sam prije razmišljala o tom filmskom porodu, pa sam si mislila- ak ću vrištat ko na filmu, možda i rodim tak brzo, kak je to u filmovima prikazano
ja nisam vristala ali sam zadnjih par minuta vikala da ne mogu...pa mislim da je normalno da se pri izgonu malo izgubis i da to nije nista strasno...
isto nisam vrištala
a nisam ni mrzila svog muža i sve muškarce svijeta , kao što često prikazuju u filmovima i serijama
Ja sam vikala kad me doktor krenuo ručno otvarati, pa mi gurnuo ruku do lakta, u vrijeme truda, naravno.Ustvari meni se činilo da sam ja u nekom besvjesnom stanju od te boli i da to čujem nekog drugog kako viče....
Nisam osjetila potrebu vrištati, boljelo je ,ali sam se usredotočila na disanje jer mi je tako bilo lakše. Naravno pri izgonu sam ispuštala neke zvukove ali zbog napora.
moja šogi je vikala da joj je bilo drugi dan neugodno, ali nakon 10 sati tiskanja, bezbroj flaša dripa, i na kraju porod s vakumom nije ni čudo!
filmski porodi
ja svoje klince moram uvijek ponovo razuvjeravati da to tako nije bilo kad su se oni radjali
:?
Onda sam valjda samo ja urlikala. Prvi put. Ah, mladost...
Drugi put ništa. Ah, starost...
Meni su se upalili centri za govor. Cijelo vrijeme sam mljela kao luda, osim za vrijeme truda jer sam onda morala disati. Babica i sestre su pazile da ne uspostave očni kontakt sa mnom jer bih odmah napala sa pitanjima i tezama.
Tek a trećem porodu sam se upristojila. Ali sam onda po porodu bila toliko oduševljena i sretna da sam se stalno zahvaljivala kako su bili svi dobri i da sam mogla se ustati sigurno bih ih sve izljubila.
Toga nema na filmu.
hahaha filmski porodi hahaha
meni je najsmjesnije kako rodilju presjece jedan jedni trud i ona maltene mora drzati djetetovu glavicu da odmah samo ne izadje...totoalna panika i jurisa se u bolnicu
e kad bi tako bilo
Niti slično!
baš me živiciraju s takvim filmovima
Filmski porodi...
Meni to nije palo na pamet prije poroda, nego tek poslije...
Inace, ajd to sto se deru i vriste i urlicu, to je fakat mit i bez tog u filmu ne moze, al kad ih vidim onako preznojene... e, to mi je tek za krepat. U filmovima obicno rada neka dugokosa a svaka vlas joj je mokra od tjemena do vrha! Covjece, mislim da bi trebao iscjepat deset metara drva u cugu da se tako oznojis!
A jos veca fora je sto u filmovima zene odmah pocnu radat, cim ih primi prvi trudic! Odmah se love za trbuh, evo ga, samo sto nije ispalo, presavijaju se, kolutaju ocima, deru se, padaju na pod, a iz pozadine se cuje "vrele vode i puno plahta brzo amo!"
Definitivno filmski porodi nemaju veze sa realnoscu.
Ja nisam ni glasa pustila. Priznajem, tehnika disanja je ucinila svoje... a nije da nije boljelo. Cak ni na izgonu... Stisnes zube, muzevu ruku, oci i upnes svaki atom u svom tijelu... a vristanje definitivno prekida taj krug! Umjesto da ti zrak pomogne da tiskas, ti ga ispustis sa vriskom i niskoristi od njega, a svaka mrvica snage i pomoci je dobrodosla.
Nekako sam uvjerena da je uistinu stvar u samokontroli i svjesnosti da u svakom trenutku apsolutno vladas situacijom.
Inace, jos u predradaoni je zenska pored mene urlikala sa svakim trudom. Dok sam ja mirno puhala, cekala da tijelo odradi svoje, ona se presavijala od bolova... dok me u jednom trenutku nije pitala "pa zar vas ne boli?" Kad sam joj rekla da naravno da me boli, jos zacudenije me pitala "pa zasto se onda ne derete?".
Mi smo na tečaju moje babice u Njemačkoj gledali prelijepe porode. Poželiš da se češće porađaš. Žena pleše stoječki i porađa se pa vi recite. Ljudi mjuza je prava stvar i ples uz to...
Ja sam dok sam šetala u hodniku ( klistir ) čula jednu di vrišti i vrištala je dobru uru vrimene bas sam se bila PRIPALA AJME MENI ŠTA ME ČEka zar to baš tako boli ...al kad sam ušla u rađaonu nisam zucnila hehe neznam ja nisam imala snage za vikat nego sam samo mislila na disanje
ja sam pred kraj počela urlat... jadna moja mamica, mislim da sam joj polomila sve prste na ruci... brijem da je nju bolilo više neg mene
i istrgnula sam si iglu od infuzije iz ruke u zanosu
i to je bilo tak možda zadnjih sat vremena. prije tog sam blebetala ko navijena i cerila se stalno... još me svi čudno gledali kaj se smijem
a ovi filmski porodi... nou koment, maj lejdiz!
baš se pitam zakaj bucka nije niš napisala pod ovim topicem
sam ću reći da joj je poslje bilo neugodno kad bi sretala sestre na hodniku
no doktor ju je poslje utješio i rekao joj je da nije bila ništa posebno glasna.
tako se i mm iznenadio kad su ga pustili u box - veli mi 'draga, baš dobro, izgledaš, nisi se ni uznojila'Iznenadjena prvotno napisa
vikala nisam, osim na kraju, više stenjala od napora
u najgorim trudovima sam disala dosta glasno i malo stenjala
ja se smrznem od straha jos dan danas kad vidim porod na filmu, a rodila sam dvoje djece
nisam vikala, al sam stenjala i to prilicno glasno ( po rijecima mm-a- meni se uopce nije tak cinilo), al ja sam ti totalna mimoza sto se bolova tice pa nisam bas mjerodavna
a i meni je smijesno- kak je netko napisao- kad u filmu zena osjeti prvi trud i svi odmah trce, griju lonce s vodom i jure autom po gradu ko sumanuti jer beba samo kaj nije izasla
aha
Filmski porodi
Nisam vikala niti prvi niti drugi put, jedino sam ispustila koji zvuk kod tiskanja, ali samo zbog napora .
MM je mislio u toku prvog poroda da neću niti pomisliti na drugo dijete pa me između dva truda pitao : To je to? Nećemo imati više djece?
Ostao je :shock: kad sam mu ja mrtva hladna rekla da ćemo svakako imati još jedno dijete.
A ono kad na filmu pukne vodenjak i odmah istog trena počnu takvi neizdrživi trudovi i samo što dijete ne ispadne van ... uh, da bar to tak brzo ide...
ni a nisam rekla. samo sam disala i snage za tiskanje sam imala za jos troje djece.
nije to ni blizu filma.
ja kap znoja nisam imala, a mislila sam da cu bit u jednoj vodi-po filmski.
ja sam dva puta radjala i nisam vristala :D Sta imam od toga 8)
Ustvari, nisam imala snage za takvo nesto.
A glasno stenjanje pri izgonu je sasvim normalno.
Znaci, nema vriskalica :D
Kod izgona sam vristala iz petnih zila, ali kratko jer me je babica uhvatila za ruku i rekla, tiskaj, jos malo pa je beba vani, i onda sam se jako napregnula i mali je bio vanka
Ja sam disala ko luđakinja jer sam stalno imala na umu da, ako vrištim, oduzimam mišićima kisik i onda boli još jače.... I stalno sam se bojala prestat disat jer je i ovako boljelo prejako. A u izgonu, šta stenjanje - pećinsko stenjanje, praiskonsko, i zaista ga čuješ iz daljine, kao da to gledaš negdje sa strane, u nekoj drugoj dimenziji.
A da ima vrištačica, bome ima, naslušala sam ih se u tri poroda i tri boravka prije poroda u bolnicama. I to je jako teško slušati, znam da mi je bilo strašno i da sam mislila kako ja nikada ne bih mogla biti babica ili sestra.
A jeste primjetili u filmovima kako su mokre od znoja kao da su ispod tuša izišle? E, meni to nije jasno! Koliko vas je bilo tako mokro?
meni je frendica pričala da je na oba poroda bila mokra ko da se je s kantom vode polili :/
ni ja nisam vristala nego stenjala i pokusavala se koncentrirati na disanje.
a nisam se ni oznojila.
imam snimljen porod pa se uvijek sama sebi cudim kakve to zvukuve "proizvodim"
Ove "mokre" iz filmova su mačiji kašalj naspram onoga kakva sam ja bila. Kosa totalno mokra, spavačica isto tako. I tek sada vidim da ima onih koje se nisu znojile. A ja sam mislila da je to kod svih po defaultu.
A što se tiče vrištanja, nisam vrištala samo sam non stop ponavljala: Ajoj, nisam ja mislila da to tako strašno bollli.
Dva sata poslije već sam razmišljala o drugom bebaču
ja sam hi-hi-kala kroz trudnove, doslovno "hi hi hi hi hi". kako su se trudovi pojacavali ja sam ubrzavala "hihihihihihi"... koma, sama sebi sam se pocela smijati. a pred sam kraj izgona sam ispustila jedan jedini iskonski krik. bas mi je to dobro sjelo za kraj. i bila sam sva znojna, onako filmski.
drugi put sam isto stenjala i sjecam se da sam pred sam izmedju dva truda uhvatila primalju za ruku i prostisnula kroz zube: "carski! carski!...! i na izgonu sam vikala nesto u stilu "daj, daj... jos malo, jos malo... evo glavice!". izgledalo je da sama sebe pozurujem, ali sam u stvari koncentrirano pratila i ponavljala rijeci primalje... tako da sam onako radijski propratila kraj vlastitog poroda
baš se pitam zakaj bucka nije niš napisala pod ovim topicem
sam ću reći da joj je poslje bilo neugodno kad bi sretala sestre na hodniku
no doktor ju je poslje utješio i rekao joj je da nije bila ništa posebno glasna.
vristala tako da me je culo valjda pola zagreba!!
i dan danas me jako sram kad se sjetim toga,ali u tim trenutcima si nisam mogla pomoci!! :/
moj porod ni jedan režiser ne bi htio u filmu.
Tako tiha i samozatajna...moj porod ni jedan režiser ne bi htio u filmu.
bez znojenja, iako sam osjećala da mi je vruće. Nisam vrištala, ali sam kod izgona molila da me režu. Na sreću nisu, a nisam niti popucala. Ipak, priznajem da sam se malo pogubila pred sam kraj i nisam mogla disati onako polako kako su mi govorili, nego brže, niti sam mogla zaustaviti tiskanje. Naprosto je išlo...
Na tečaju je jedna doktorica rekla da se u Rijeci rađa u tišini , kao, rodilje su educirane.....To mi se urezalo u pamćenje i stvarno je tako i bilo. Ja sam samo onaj zadnji trud jače uzdahnula a ništa se nije čulo ni iz drugih dijelova rađaone (bila sam tamo 15 sati, ispratila 6 rodilja).
ja sam uz jake trudove samo siktala kao zmija....a onda sam završila na carskom
Ja sam bila 2 dana u "odeljenju pri porodilistu", a to su 4 sobe koje su blizu samog porodilista, a u istom delu sa sobama je apartman za porodjaj u kom sam se i ja porodila.
Kako je bilo leto, i prozori svuda otvoreni, naslusala sam se svega.. Veliko porodiliste, stalno se bar 2-3 deru, a bilo ih je i koje su se jos u tim sobama drale bas onako, filmski
I u apartmanu koji je bio bas do moje sobe bilo je par porodjaja za ta dva dana, pa cak se i jedna doktorka sa klinike poradjala i sve do jedne iz apartmana su se drale, a doktorka ponajvise. Ona je ca bila i u "...ne mogu, ne mogu, ne mogu.. UMIREM!!!" fazonu, tako da su moje cimerke iz sobe i mene bas posteno naplasile (sve smo bile prvorotke, jer inace ne bi tek tako, mlade i zdrave, "cekale" porodjaj).
Treci dan boravka i ja sam rodila i kad su me na kolicima izveli u hodnik dve cimerke su dosle da me vide i rekle su mi da ne mogu da veruju da sam rodila, jer da nisu cule novija kako place ne bi ni znale da sam se poradjala.. ja jadna, posle 2 dana trudova i nespavanja nisam ni pomislila na dranje.. a nije mi ni trebalo, jer mi je tek tih 6 sati (pod indukcijom) bilo ok.
ja nisam vrištala jer nisam osjećala da bi mi to išta pomoglo. koncetrirala sam se na disanje.
Ali sam naravno malo stenjala kada je nagon za tiskanje postao toliko jak da nisam mogla da ne tiskam, a nismo još bili spremni za porod (uz upozorenje doktorice (kasnije doznala - stažistice :/ ) da beba već ima kvrgu na glavu :? ) . Takav me nagon drmao 5-6 sati prije izgona i pred kraj se tijelo samo trzalo (možda i zbog dripa). Bol trudova naspram toga nije ništa strašno, a izgon sam dočekala kao spas bez puštenog glasa-uopće me nije boljelo. Šivanje uz smješak (dosta velika epi)!
e da zaboravila sam reći- u boksu do mene je žena toliko urlikala "boli me, boli me..." i svima sve po spisku... (a treći porod) - točno sam zamišljala one scene iz filmova!. bilo mi je to grozno jer se nisam mogla koncetrirati na svoje disanje...Ali razumijem je naravno jer to joj je očito pomagalo
Nakon bušenja vodenjaka, širenja rukom pa dripa, zadnjih sat, dva trudova urlala sam ko luda od bolova. A kako sam tek bila mokra... krevet, spavačica, kosa potpuno u vodi. Pred sam izgon (to mi je zapravo bio nabezbolniji dio poroda) doktorica me šamarala jer više nisam znala za sebe. Dugo sam mislila kako to više nikad ne bih mogla proći, ali sad kad vidim svoju malu buckicu, ne znam, možda još samo jednom.
E, da, poslije sam šest dana ležala blizu rađaone i mogu reći da ni jednu noć nisam normalno prospavala jer je non stop bila dernjava!!!
Lucija, 22. 06. 2005.
[/img][/code]
ja nisam vrištala,a dok sam bila u rađaoni druge žene isto nisu vrištale,rekla babica da tako gubimo energiju i da je bolje da ne vrištimo.
istina,moj porod je bio brzinski tako da se i nisam stigla derat,ali da je potrajalo mislim da bi se derala iz petih žila
ja sam ko monika seles, stenjem tako glasno da to nije normalno.
uopce se ne slazem da se vikanjem ili stanjanjem gubi energija. da se ja moram koncentrirati na to da sutim i budem kuš, onesvijestila bih se od napora.
Od mene se nije čulo niti glasa. Zadnji trud prije izgona samo sam šapnula MM na uho "ja ne mogu više..". Prilikom izgona ispuštala sam zvukove koji su bili ono kao neko stenjanje, odnosno ispuštanje zraka i to samo tri puta. MM se i danas divi mojoj snazi!
Iako sam u predrađaoni bila par sati i ispratila 4 trudnice niti jedna nije glasno vikala, nego se samo čulo malo stenjanja i onda plač bebe. To nam je svima bio najljepši zvuk i uvijek bi nama curama u predrađaoni davao snage i osmjeh na lice.
je l' da, ona tišina i onda plač... neopisivo
Savršeno! Evo i sad sam se naježila...ma, prekrasno...je l' da, ona tišina i onda plač... neopisivo
Pa i meni je ok ako se žena koja ima potrebu oglasi tokom poroda.
Možda je i to stvar temperamenta..., a možda i nije, ne znam...
Ja se inače nisam baš oglasila, makar imam prodoran glas i mogla bi, malo sam stenjala čini mi se i to je to..., a nisam se ni suzdržavala, niti nam je iko pripomenuo na tečaju da ne bi trebali vikati...
Moram zapravo pitati muža koliko je to bilo jako jer se toga baš ne sjećam najbolje.
Ja nisam vrištala, ja sam urlala ali samo dozivajući doktore. Isp..ilo me što se nitko nije htio javiti!!! A valjda mi je to i bio ispušni ventil. Znači definitivno nisam bila tiha! Ali pri izgonu, nisam pisnula niti a...i tada me stvarno ništa nije bolilo!
Ali isto tako ne mogu reći da sam se filmski porađala. Definitivno sam trošila snagu na "krive stvari" tijekom otvaranja. mislim da bih to trebala doraditi u slijedećem porodu ...
Tako to opisujete, kao da je stvar vrištanja - voljna reakcija i nešto što se može kontrolirati ako odlučiš da nećeš gubiti snagu.
Ja na drugom porodu nisam ispustila glasa, osim prodisavanja trudova, i jednog jedinog grrrrrrrrrrrrrr na kraju, nakon čega su se primalje stvorile u sekundi u sobi, i vikale "porod"! No, drugi porod je bio bez dripa, moji dragi prirodni trudovi su bili moji i bili su u granicama moje izdržljivosti.
Na prvom porodu sam bila u, stvarno sam se gubila, nisam imala zraka (nitko mi ne htjede reći da je to od vena cava sindroma), plakala sam - i željala kraj na bilo koji način. No, uvjerena sam da je sve bilo van mojih granica izdržljivosti, jer su me nafilali dripom čim sam legla na krevet, bila sam otovorena 2cm, prvorotka, do kraja se otvorila uz drip i porodila za 6 sati. Šest sati pakla. Toliko su me šibali vezani trudovi da sam jedva sastavila i izgovorila dvije riječi zajedno, između dva truda. I tako satima.Ona je doktorica bila i u "...ne mogu, ne mogu, ne mogu.. UMIREM!!!"
Na kraju mogu reći: trebalo bi kažnjavati zločince koji ženi i mužu mogu priuštiti takve patnje i to na prijevaru, bez obavijseti i pristanka žene.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom