U ovom selu, odavno, nažalost.tanja_b prvotno napisa
Dok se nisam ovde doselila nikad čula za takvu praksu. Meni je odlazak u biblioteku uvek bio doživljaj i praznik.
Zato mi je i mrsko da im poklonim knjige. Čemu? Ko zna hoće iko dobiti dozvolu da ih čita.
Moram se raspitati u susednom selu, kakvi su običaji, možda bi tamo poklon bio korisniji. Uvek mi ostaje Novi Sad, ili da ih prodam kao polovne, ali nisam ja neki talentovan trgovac.
Više mi je problem kako bi dete samo odabralo sebi neku knjigu, ni knjižaru više nemamo u selu, samo papirnice. A ipak je drugo kad prelistaš papir nego elektronsko izdanje.
E-knjige ne može da čita, kaže da joj je naporno zbog astigmatizma.
Poslednje sam kupila upravo Pulmanovu trilogiju na blef na sajamskom sniženju, jer me je nekako mimoišla sve godine, a toliko je hvaljena.
Pročitala je tek ovih dana i shvatila da se verovatno neće dopasti detetu, prvo, jer nema klasični hepiend, drugo, moja nema to hrišćansko zaleđe sa veronauke , a nisam baš ni sigurna koliko će joj se dopasti odsečeni prsti koji krvare kroz pola fabule...
Mislim, moguće da jako grešim, ali ako ne, imam tri pozamašne knjige koje će sačekati na polici par godina dok se možda mlađi ne uhvati za njih. Nisam baš najsretnija zbog toga
Sa druge strane, Terry Pratchett, The Wee Free Men, (kod nas Sloboda narodu) je bio pun pogodak
HP bi rado čitala, ali...biblioteka, jel...
 |
|||
Odgovori s citatom