Otac u kaznionici...

[vissnja]

I ja sam mišljenja da treba popričati sa nekim psihologom, posavetovati se, pa reći detetu istinu.
Ja bih se plašila da ne sazna za to na neki drugi način, a to bi moglo biti stvarno teško za dete.

Mi imamo u familiji jedan slučaj, vrlo sličan tvome. Mama je rekla detetu od početka (isto je sama sa bebom od par meseci ostala, tata se vratio kad je malena imala 5 godina). Devojčica se uglavnom dobro nosila sa tim, bila je tužna na momente. Ali na žalost to se saznalo i u vrtiću, a znate i sami kako su deca okrutna. Odnos sa ocem je bio u redu, malenu su vodili u posete. Jedno vreme je bila u buntovnoj fazi pa nije želela da ide, i to je mama poštovala, nije ju terala. Mama je isto održala odnose sa očevim roditeljima, pa je malena često odlazila kod bake i dede, i sa njima u posetu tati. Mislim da je njoj to puno značilo, da vidi da ljudi nisu odbacili i otpisali njenog tatu.

[sarica2]

Nažalost, nešto krivo izrečeno se puno teže ispravlja pa mislim da treba dobro promisliti i konzultirati se s psihologom što i na koji način reći.