Gilbertov sindrom

[Bodulica]

Eh, pa tu je i anksioznost kod mene... I onda mi frka - sad niti sam imala virus, spavala i jela dovoljno, generalno mi se cini da taj bilirubin krene niodkuda. I onda imam strah da nije on povisen zbog neceg drugog... Jetreni enzimi su mi uvek bili u redu, sad su isto.
Fizicke aktivnosti sto se tice - bas to umaranje je dovelo da ja imam jako losu kondiciju. Uz jos neke druge faktore, odavno nisam fizicki aktivna i bojim se da cu atrofirati (ledja mi i jesu odavno u problemu). Zelim zbog celokupnog psihofizickog zdravlja da krenem na vezbe, ali em me demotuvise to sto tamo nikako uhvatiti korak, em to sto cu odmah da pozutim, pa me eto zacaranom krugu.

A ovo te potpuno kužim. baš zato nisam se nikad snašla u grupnim treninzima jer me je bilo sram, a i demotivirajuće mi je bilo kad vidim koliko su drugi bolji i brži od mene. zato sam se bila učlanila u teretanu gdje sam sama, uz povremenu pomoć trenera određivala sama sebi tempo i jačinu treninga. ispočetka je to bilo zbilja penzionerski, ali sam vremenom ipak nešto napredovala jer mi je bila gora činjenica da se jedva popnem par stepenica, a da ne krepam od manjka kondicije.

zato se više ni ne javljam na vježbačice jer su one ipak na puno većim levelima nego što ću ja ikad biti, ali neću se ni predati

a ja sam ti od onih kojima je tjelesni odgoj bio najmrži predmet u školi jer otkad znam za sebe bila sam sporija, slabija, nespretnija od druge djece, a i umarala sam se neuporedivo brže.

[lady.x]

a ja sam ti od onih kojima je tjelesni odgoj bio najmrži predmet u školi jer otkad znam za sebe bila sam sporija, slabija, nespretnija od druge djece, a i umarala sam se neuporedivo brže.

O, daaaa.. potpis na ovo.

Cita se Ž, a ja ne koristim kvacice, slobodno promenite naziv, vazno da vise ljudi skapira na sta se misli.