mikka, ponovo čitam tvoju priču, i sve se poklapa sa mojim trećim porodom, jedino što sam ja 45 minuta pred izgon ipak otišla u bolnicu. Ali taj nedostatak sjećanja, živciranje na dodir bilo čega, neka mahnitost, osjećaj da se moram opustiti, i na kraju psovanje, to jest prije bih rekla nabrajanje u bolnici, kad sam već poludila od svega: Jesi luda žena, šta ti je trebalo, vidiš da boli, izdrži još malo, uh je** ga jest zgodno muškima, hajde, hajde, pomozi Bože, ma ko će ti sad pomoći, sama skočila sama se ubila..... I na kraju, bez pucanja, prvi put, stigla moja druga kći. Baš takva kakvu je opisuješ! Nikada neću zaboraviti to olakšanje i taj miris, dodir kože!
Al bolilo je uh, uh....
Srećno ti sa tvojom djecom i da ti se ovi"sporadični" eksceci sa poroda brzo izvuku iz sjećanja. Čula sam da 4. namanje boli i vrlo kratko traje