Moja baka je bila profesionalna kuharica i kad sam diplomirala, poklonila mi je ekspres lonac. Svekrva mi je kasnije poklonila neprežaljenu Lagostinu (koja je kod nje stajala 15 godina i skupljala prašinu, a kod mene se u deset godina doderalaJelena prvotno napisa
Ja ne znam zašto imam takvu averziju prema ekspres loncu. Imale su ga i moja baka i mama. Imam osjećaj da će mi se sve raskuhati, da nemam kontrolu. Ja puno kuham (pečem) u poklopljenoj glinenoj posudi. Pred možda 2 tjedna sam stavila komad junetine da se peče, ali sam imala samo 2 sata na raspolaganju. Nije se moglo jesti, kako je bilo žilavo. Napravila sam finu paštetu na kraju. U subotu sam lijepo 3 sata pekla i bilo je prefino. Eto da sam onaj prvi komad ubacila u ekspres lonac, bilo bi dosta vremena. Još ga i imam, nekorištenog, na polici do koje ne mogu dokučiti nego sa stolcem).
To je stvar navike... ekspres lonac ili onaj lonac za sporo kuhanje... Meni nije toliko bitno trajanje, koliko sloboda - da ne moram stražariti, miješati i nadzirati, nego napravim sve - namjestim vrijeme i čekam da bude gotovo, a u međuvremenu radim nešto drugo. Tvoja glinena posuda je ekvivalent lonca za sporo kuhanje, kojem isto ne treba nadzor. Tri sata i više za pripremu hrane su ok samo ako u međuvremenu možeš raditi nešto drugo.
 |
|||
Odgovori s citatom