Kuharske nedoumice

[Peterlin]

Ja sam u fan klubu dječaka od Peterlin

Neka djeca radije jedu, neka manje rado. Znam da se žuta godinama trudi oko hrane za djecu, nekad mi se čini da se i previše trudi. Ne mogu baš po postovima procijeniti realnu situaciju, ali mi se čini da bih ja pospremila stol i jelo bi bilo gotovo, dala bih sve od sebe da se ne vidi da sam pošizila. Mi nemamo s hranom problem, ali zna piliti s nekim drugim stvarima tipa spremanje sobe, traženje neke bilježnice i sl. stvari koje se nikome ne daju. Borim se. Radije bih da ne moram. Pjevušim si u glavi "još nisam puka al' definitivno pucketam".

Prošla su ta vremena.... Dečki sad rade, jedan full i to u 3 smjene, drugi na pola radnog vremena (još studira) aliiii rijetko su doma. Dovoljno je da pospreme za sobom, ali ne kuhaju, jer rijetko jedu doma. To znači da smo se morali drugačije organizirati (to je još u tijeku). Kuha se redovito samo vikendom i slobodnim danima, jer se ne isplati ako nema nikoga da doma jede više obroka na dnevnoj bazi. Zato sam se bacila na zimnicu da nam svima bude lakše (osim standardnih kiselih krastavaca, feferona i filetiranih paprika još je tu uhuhani paradajz, đuveč, cikla, miješana kisela salata sa zeljem - dvije frakcije, a ići će i treća, a ove sezone i ukiseljeni šampinjoni...). Još me čeka ciganski grah. To je zahvalno imati doma ako zatreba dopuna, a ne stigne se kuhati. Ne da mi se pisati recept, pa samo stavljam link na neki koji sam na brzinu našla: https://www.gurmanka.com.hr/zimnica/ciganski-grah/

Što se tiče jela od malih nogu - baš je kolega (otac dvogodišnjaka) koji je Slavonac pričao kako njegov sin obožava špek. Kad su mu mama i tata rekli da ne može špek jesti sam i pitali što bi jeo uz to, odgovor je bio "kobasu" (domaću, naravno)

Takvi su bili i moji. Nisam zaslužna, tako mi je pao ciganski grah . Nisam se ništa posebno trudila, ali u kući je uvijek bio izbor svakakve hrane, pa je to nekako prošlo bez drame.