Trogodišnja faza ili...

[ina33]

Vezano za 1-2-3, to nama odlično funkcionira.

Vezano za strah da se neće izgubiti, opet... teško je ovako izolirano, ali to je imala i moja (mi bi se sakrivali pa gledali hoće se u nekom trenu prepast, ali ne, ona bi nastavila usmjereno dalje prema svom cilju, to je i baka primijetila i ona nas je na to upozorila, a još neka od djece u našem okružju su to imala - to bi isto vezala za radoznalost i za "čvrst karakter", ma što god to bilo). Samo smo je više pazili, a i dalje je više pazimo. Valjda su reakcije djece dvojake - ili plač ili ova reakcija broj 2 - na taj podražaj, mislim. Isto je imao i jedan dečko, skroz b.o., bez ikakvih dg., ništa nije isplivalo ni kasnije, ni ranije, sad je već 4. razred, najnormalnije funkcionira. Isto i jedna curica, ta bi se rado skrivala. Dakle, to konkretno ne vezujem na neki specifičan problem, nego mi se čine da djeca reagiraju dvojako - neki u plač, neki full cool.

Sad se mojoj (nakon bolnice i nakon što se opet jako navukla na mene) taj strah dosta vratio, ali računam to normalnim, još prerađuje iskustvo bolnice zbog operacije, ponovne bolnice zbog komplikacije itd. Sad je hit odrađivanje bolnica-iskustva, od igranja na tu temu, do tih nekih strahova od odvajanja.