Meni pak lagano ide na živce što se svaka od tih "nemogućih faza" naziva nekakvim pubertetom.
Pa tako prije "pravog puberteta" imamo mali pubertet s 2,5 godine, pa sa 4 godine, pa sa 6, onda već nastupa pravi predpubertet, a na njega se nastavlja Pubertet (s velikim P), koji je valjda kralj svih faza

Ali, ako izuzmemo sve silne podvrste puberteta, sjećam se da mi je prošle godine teta u vrtiću rekla da baš dečki u toj predškolskoj grupi znaju postati nemogući (u vrtiću mog sina to je bilo još izraženije jer je bilo puno dečki u grupi, nekakva su "muška" generacija). Moguće je da se radi o ovome što je Peterlin spomenula, da im fali izazova. U našem slučaju to nije bilo toliko izraženo, ali je pomoglo čim je završila priča s vrtićem. Koliko god smo bili super-zadovoljni i vrtićem i tetama, dijete je to u toj dobi naprosto preraslo.
U međuvremenu sam naučila da pokušam otkriti koje su zapravo djetetove potrebe u tim "fazama". To obično pomaže, već i ako se tenzije između roditelja i djeteta smanje.