Moj pkk nije nuzno motiviran lošim iskustvom s bolnicama. I na prvi porod prije gotovo 13 godina isla sam s kiselim mislima o tome kako bih radije to obavila kod kuce nego u nekoj šugavoj bonici. Dosla sam tamo, jako otvorena, s trudovima koji nisu bolili i rodila s paketom prokidanje vodenjaka, epiziotomija i nalijeganje, a otišla u uvjerenju kako je roditi lako, i u šoku kako su me izmasakrirali. Pa sam drugo dijete odlucila roditi doma, neasistirano. Medjiutim drugo dijete je ostalo na zadak i ja sam opet otisla u bonicu, dobila uz borbu dobar porod za dijete, šugav za mene i opet otisla s gorkim okusom u ustima. I znala sam da vise to ne zelim, nikako.zasad skulirana prvotno napisa
A onda sam trece rodila opet u rodilistu, ovaj put rijčkom, koje je u tom periodu bilo na vrhuncu slave kao odlicno rodiliste. I bio je to super porodjaj, koliko to bolnicki porodjaj moze biti. Dobila sam kadu i primalju, poslije apartman u koji mi je muz svercao djecu jer u jeku gradjevinkih radova nisu bas kontrolirali takve stvari. Dobila sam i depru par mjeseci kasnije.
To jednostavno nije za mene.
NIje dobro okruzenje i nije dobar osjecaj. Nista mi nije dobro u bolnici. Ne zelim da porodjaj moga djeteta bude medicinski dogadjaj nego nastavak obiteljskog zivota.
Zato sam cetvro rodila doma. Poklopile su mi se zvijezde, sve je bilo savrseno. Osim jedne sitne stvari, a to je da bih rado ponovila to iskustvo. Jako rado. Kopka me to svekodnevno. A vec imam cetvero djece i peto nam nije u planu.
 |
|||
Odgovori s citatom