želim roditi kod kuće

[Danci_Krmed]

E ovo je interesantno i to jako. Naime, ne bi ni ja smatrala svoj prvi porod nečim vrijednim priče. Šta, došla sam u bonicu, tamo su me polegli, dali mi drip i lijekove od kojih sam izgubila svijest i kad sam s došla k sebi-beba je bila tu. The end. O čem da ja sad tu pričam - nit je bilo pozitivno, nit je bilo negativno - jednostavno nije mi to bilo _nikakvo_ iskustvo. Ono što je bitno je da sam iz bolnice izašla sa bebom koja je bila živa i zdrava.

Onda sam ostvarila drugu trudnoću i počela sam razmišljati o prvom porodu. Počela sam secirati svaku minutu tog iskustva i shvatila sam da je stav "there's nothing to talk about, I couldn't care less", zapravo neki vid obrambenog mehanizma. I u želji da izbjegnem događaje za koje sam zaključila da su mi bili poprilično traumatični ...

veliki potpis, meni je doslovno tako bilo na prvom porodu, not much to say, i'm alive, baby's alive, it wasn't the most awful psychologically damaging experience of my life therefore it was ok; meni je sve sinulo tek kad sam razmišljala u drugoj trudnoći i kad sam drugi put bila trudna - e tek onda sam počela slagati kockice s prvog poroda; tad mi je bilo jasno zašto toliko žene koje znam mi kažu "nikad više", naprosto je to teško za probaviti, nekima očito nemoguće :/