svadljivac i ljutibaba

[manal]

manal, možda je ovo totalno glupo pitanje i nema veze s vezom ( ne poznajem te pa eto) ali ipak ću pitati:
možda tvoj mali kopira tj. oponaša nekog muškog člana obitelji?
mislim, ja sam skužila da moja ponavlja rečenice koje su bile upućene njoj od strane mene, bake ili none... i to ne samo pogrde nego i pohvale...
npr. ona meni često kaže " bavo, dušo moja", ili kad ide spavat "laku noć,djeco moja"
isto tako i kad je ljuta viče na mene "sto puta ti tlebam reć, je ti mene cujes? ili "dosta, zloćo jedna mala!"

nije uopće glupo, logično je, kažem, znam da oni oponašaju (i baš mi je slatko to što tvoja mala govori!), ali je fora da ne prepoznajem čije bi to riječi bile... nekad znam tko to kaže, npr. glupo retoričko "Znaš šta?" mm , iritantno i meni!!! ali uglavnom ne prepoznajem... danas je recimo opsovao, tj. rekao je nešto tipa "j***te, kako je dobar auto" na što sam ostala baf! pitam ga tko to kaže. nitko.
oponaša nekad tetu iz vrtića, to sam nedavno skužila kada je mojoj mami rekao "Bako, ja sam jako ponosan na tebe." ali ne mogu znati što im ona sve govori. a vjerojatno to nisu neke ružne stvari, draga je teta.

i danas, dođem po njega u vrtić - on se ljuti što nisam stavila špangice u kosu!!! AAAAAAAAA!!! dođe kući, tatu ne pozdravlja, nego mu počinje "čantrati". ja krenem prepoznati osjećaj, rekoh, jel se ljutiš? a on, "pa ne. nego me je razočarao." ja ponovim, aha, razočaran si? on kaže "da", i tu je stalo. mislim da nije prizano ljutnju, kako se mi ne bismo naljutili, što znači da misli da će ljutnja biti sankcionirana, što je već loše, greška s naše strane.

[astral]

moja je recimo na dane na ratnoj nozi s tatom, jednostavno neće ni da ga pogleda a kamoli da ga pozdravi ili bože sačuvaj poljubi kad dođe doma, na šta on poludi.. kako je zločesta, neposlušna itd... onda opet nakon par dana stalno pita za njega, kad dođe doma ljubi ga, grli i sl.

ma , ne znam ni sama, nisam pametna.
sve mi se čini kao što kažu - mini pubertet - mijenjaju raspoloženja, a ne znaju prepoznati šta osjećaju i mislim da im mi u tome trebamo pomoći iako znam da bi nekad najradije pobjegla glavom bez obzira a ne raspravljala s njom
nekad ne znam ni šta ja osjećam a pogotovo dijete od 3 i po godine

nadam se da je faza i da proć brzo i do tada nastojim biti cool i ne histerizirat i vikat na nju ( što nije lako s obzirom na hormone)

[meda]

moja je recimo na dane na ratnoj nozi s tatom, jednostavno neće ni da ga pogleda a kamoli da ga pozdravi ili bože sačuvaj poljubi kad dođe doma, na šta on poludi.. kako je zločesta, neposlušna itd... )

ne znam kako drugi, ali ja na ovo ne bi bas bila presretna. govorim o reakciji tm-a.

ne moze dijete biti odgovorno za to ponasanje. i moj ima takvih faza kad se tako ponasa prema tati. mm se ne ljuti na to, al ja mu dam do znanja da to bas i nije fer, dam mu neke konkretne primjere, ne moze dijete znati cijelu kompleksnost funkcioniranja obitelji

[astral]

ma znam...to mu i ja pokušavam objasnit, pa pobogu nekad kad dođe doma od bake ni mene niti ne pogleda a kamoli poljubi pa mi to ne smeta....mislim to ja dijete

ali MM je jako tankih živaca, iznervira se u sekund i to za sitnicu i oduvijek se borim protiv toga...ne volim se svađati, ni vikati pogotovo ne radi gluposti
nemojte me krivo shvatiti, on nju ne tuče niti ne viče na nju nego "grinta"