moja je recimo na dane na ratnoj nozi s tatom, jednostavno neće ni da ga pogleda a kamoli da ga pozdravi ili bože sačuvaj poljubi kad dođe doma, na šta on poludi.. kako je zločesta, neposlušna itd... onda opet nakon par dana stalno pita za njega, kad dođe doma ljubi ga, grli i sl.

ma , ne znam ni sama, nisam pametna.
sve mi se čini kao što kažu - mini pubertet - mijenjaju raspoloženja, a ne znaju prepoznati šta osjećaju i mislim da im mi u tome trebamo pomoći iako znam da bi nekad najradije pobjegla glavom bez obzira a ne raspravljala s njom
nekad ne znam ni šta ja osjećam a pogotovo dijete od 3 i po godine

nadam se da je faza i da proć brzo i do tada nastojim biti cool i ne histerizirat i vikat na nju ( što nije lako s obzirom na hormone)