Prvašići 2012/2013

[anima]

Teta Eta, ne želim nikoga uvrijediti, ali kao majka poznaješ svoje dijete i znaš je li spremno ili ne, bez obzira što tko drugi rekao.
Ako ga i oni pošalju nespremnoga, ne sumnjam da dijete to neće pohvatati vremenom, ali to ne znači da ti ne znaš je li spremno ili ne.
Ja sam krenula u školu sa 6 i po i nisam bila spremna. Fakat nisam. I to sam nekako osjećala cijelo vrijeme iako mi nije tako loše išlo, snašla sam se.
Mislim da bi bolje bilo da sam pauzirala još tu jednu godinu. Ali netko drugi je rekao da sam spremna. Moja N je spremna. Spremna da ne može bit spremnija. I ja to znam i vidim.

[goranka]

Ja sam krenula u školu sa 6 i po i nisam bila spremna. Fakat nisam. I to sam nekako osjećala cijelo vrijeme iako mi nije tako loše išlo, snašla sam se.
.

Ovo je ista stvar kao i sa mojom sestrom. Ona je krenula u školu sa 6,5, dok smo brat i ja sa punih 7. I njoj je tokom cijelog školovanja falilo tih pola godine/godina. Nešto manje u mentalnom, ali zato "brdo" u emotivnom. Snašla se, preživjela, ali da i dan danas ima nekih trauma - ima.

Mi smo svoju stariju kćer odgodili i nikad nismo požalili. Iako su se svi tome protivili i jako suprostavljali, mi smo znali da joj fali ono nešto da bude kompletna. Bilo je teško sa odgodom, ali smo na kraju uspjeli. Kad je napunila 7, u njenoj glavi se dogodio neki klik i to je bilo to. Startala je zrelija i spremnija i to se pokazalo njenom prednošću.

Ove godine bi naša mlađa kćer trebala u školu, ali ćemo isto ići za tim da ju odgodimo. Njoj pak još više toga fali (neću ulazit u detalje, ali ne radi se samo o zaigranosti) nego starijoj kćeri.

Znam da ima onih koju su za odgodu i onih koji su protiv, moje je mišljenje da roditelj najbolje poznaje svoje dijete i zna je li spremno ili nije.