drama je u tome što te ako ti je dijete rođeno 1.4 i želiš da ide sa 6,5 u školu gledaju kao luđaka, koji forsira ne znam ni ja što.
očito isto tako ako želiš odgodu.
moja odluka je donesena na osnovu zapažanja tete koja je s njim bila 5,5 godina i vrtićke psihologice koja ga je testirala i onda meni 45 minuta objašnjavala zašto smatra da je on spreman za školu (ti razlozi nisu pisanje, čitanje, niti visina djeteta).
doktorica ga je vrlo pozitivno ocijenila. da bi na kraju došli kod školske psihologice koja je bila u nevjerici što djetetu oduzimam priliku za uspjeh. preplašila sam se i pitala je li nešto krenulo loše na ispitivanju. na što je ona uskliknula da ne, da je bio odličan ali da..bla.bla.bla.
bila je toliko neugodna da sam išla opet kod doktorice da ga još jednom ispita. doktorica, teta i psihologica su ostale pri tome da je savršeno spreman.

tako da je drama očito u tome da ako na bilo koji način iskačeš netko na nekoj stepenici će zadramiti.