Zasad se uopće ne žalim. Volim biti mama.
Ali sama sebe nekada toliko iznerviram jer sve gledam,pratim,bojim se.... Ma užas. U više navrata mi je i mužić rekao : "Daj se opusti!"
Al' kad ne moguuuuuuu.. :/
Uvijek imam neki strah da bi nešto mogla propustiti i onda žaliti zbog toga.

Ovo me skroz uzdrmalo jučer. Nisam ju baš stigla promatrati stalno. Pravila kolače,spremala itd.
Ali zato jutros iznenađenje. I to pozitivno.