prvi porod, a predivan....
Termin je 07.02.2006. Strah, panika, sreća svakakvi osjećaji, a na kraju dana razočarenje, ništa se nije dogodilo. Sljedećeg dana sam na bezbrojne telefonske pozive odgovarala, da ću ja cijeli život valjda biti trudna....E onda smo ja i MM legli u krevet, i on mi kaže : Molim te, daj rodi jer ja više nemogu živjeti u ovoj agoniji, a kako sam ja oduvijek poslušna ženica, te noći sam osjetila nekakva stezanja. Odlazak na wc i čep je izašao, više kao bjelanjak od jajeta + sukrvica. Osjećaji : strah.
Mjerim ja te moje " trudove " , a ono 10 minuta, pa 8, pa se nekako ustalilo na 5 minuta. Tuširanje, buđenje MM, i oko 6 ujutro kava, zadnje trudne fotkice na izlasku iz kuće, auto i šibamo za Rijeku. Udaljenost = 50 km. MM nevjerojatno smireno vozi, inače je divljak na cesti, slušamo radimo, i kao ništa nas nije briga, sve je cool. E kad smo došli pred rodilište, mene zdrma panika, rasplakala sam se i neću van iz auta, nakon 10 minuta uvjeravanja , napokon ulazim. Na prijemu 10 ljudi, a sestra kaže mama neka ide na prijem, a tata neka ostane s dokumentima na upisu. Ja gore, i 2 predivne, ali stvarno predivne sestre Andrea i Sabina, me dočekaju, naprave CTG, izmjere trbuh, tlak, vađenje krvi....sve sa osmijehom na licu, i ohrabrenjem. Trudovi naravno stali, uslijed svih tih događaja. Pregled kod doktora, a on kaže otvorena 2 cm, i napomene da to što mene steže nisu trudovi, nego samo priprema maternice na ono što slijedi. Gospođo trudovi puno više bole, kaže on, a ja u šoku, ja sam mislila da sam otvotrena makar 5-6 cm.Klistir, brijanje samo djelomično oko međice , i pravac predrađaona na loptu, a poslije na odjel , jer će to trajati. MM ode doma, ja ostanem u svojoj spavaćici, naočalama ( inače nosim leće, ali su mi rekli da skinem ) , labelom, i papirnatim maramicama + krpom među nogama , u slučaju puknuća vodenjaka. Odem ja na hopsanje na lopti, koja je fantastična i svima je toplo preporučam, i skakućem do jedno 2 popodne. Trudovi malo jači, ali još uvijek smiješno bezbolni. Upoznajem nekoliko dragih žena i mi pričamo i pričamo. Vrijeme ručka, meni nedaju ništa, osim šalice juhe, a ja odem na odjel i ukradem sa jednog stola fetu kruha, pa nisam mogla više od gladi. Odlazak na odjel. ležim u krevetu i čekam, trudovi malo još jači, ali ništa specijalno. Opet pregled. Otvorena 3 cm, dobijem neku injekciju i kaže doktor, sad će ili krenuti trudovi ako su ovo bili pravi, ili će sve stati.I napomena da ću dobiti epiduralnu, na moj zahtjev, kad sve to krene, kod mene olakšanje. Jako sam velika paničarka, i saznanje da će biti bezbolno, me jako veseli. E tada oko 18.00 sati kreće akcija. Injekcija djeluje, počinje šarafiti često, svakih 3 minute, ležim u krevetu, i vrtim nogama u prazno, tako mi je lakše. Stižu MM i kuma, i kad su me vidjeli svi smo se rasplakali.A to je bio početak....Šetam po hodniku i molim sestre da mi zovu doktora, jer je vrijeme za epiduralnu. One zovu, ali doktor je u rađaoni, ja šećem, pa sjednem na klupicu, pa plačem ( ma ne od boli, nego od straha ) , i stiže meni doktor oko 21,00. Ja na pregled, a on kaže , bravo mama, otvorena 8 cm. Za prvi porod divno. Idemo u rađaonu. Sestra mi da njihovu spavaćicu, i ja i ona pješke. kat niže. Uđemo, legnem na stol, doktor buši vodenjak. Selim se na drugi krevet i kaže on meni, da će to ići brzo,. i da je bolje da ja to odradim prirodno, kad sam se već toliko otvorila, da mi ruku i kaže: Mama, ajmo se dogovoriti, malo dripa, i mi smo za 1,5 -2 sata gotovi. Tad je bilo 21,45. Trudovi su bili jaki, ali još uvijek sa pauzama, mene je bilo jako strah momenta kad će trudovi krenuti, onako bez pauze, to su mi svi govorili da tako izgleda kraj. Ali pogrešno, ja sam do kraja imala pauze, doduše kratke, ali dovoljno duge da se odmorim. Malo sam psovala, malo sam govorila da mrzim djecu i da sam nesretna, babica Sanja je bila jako strpljiva sa mnom. I u 23,20 sam se okrenula na leđa, nisam imala nagon za tiskanjem, nego mi je babica rekla, da se okrenem, Nisam imala pojma šta se dešava, mislila sam da će me opet doktor gledati. Pogledam. sestra nosi naslone za noge, učvrščuje, ja podižem noge, doktor stavlja masku na lice i rukavice . Sestra viče: Idemo, tiskajte na guzu, i nema vikanja, čuvamo snagu. I u dva tiskanja, beba je bila vani. Taj kraj nisam shvatila da ja zaista rađam, moje pitanje je bilo : Šta ja sam rodila ?
 |
|||
Reply With Quote
!
Originally Posted by nevera
