Mi imamo dijete rođeno u 1mj 2005. I krenula je u školu "na vrijeme". Nije znala ništa - ne čitati, ne pisati, ne brojati jer je to nije zanimalo...Uz sve to još i dvojezicna i na svim testovima kod psihologa nesurađivanje totalno. Bili smo na tome da odgodimo...

Ali preporodila se od kada je krenula u šklolu. Oćito je njo trebao neki poticaj, sada je potpuno drugo dijete. Prije bi se stalno sakrivala izza mene, nema šanse da bi nešto zapjevala ili odglumila ispred publike, svega bi se sramila, nigdje ne bi htjela sama...Odkako ide u školu dobila je puno više samopuzdanja, ima puno bolje samopoštovanje, ma nama je škola preporod. Trebao joj je neki intelektualan izazov, vrtićko crtanje ocito nije bilo više dovoljno (radili su oni i predškolu ali oćito je njoj trebalo više).

Ali (uvije ima tu neki ali..) ne bi ja nje upisala da nisam znala da će dobiti najbolju učiteljicu na svijetu koja zna iz njih izvući najbolje u njima. Rade predstave (ove godine već drugu), puno crtaju, pjevaju...Iza nas je pola godine škole i zna pisati, zbrajati, čitati (sama uzme knjige i čita - na hrvatskom i slovenskom), neki dan smo bili na maškaranom partyju i sama se digla otišla na binu i odpjevala na karaokama - ja sam samo gledala, dali je to moje sramežljivo dijete??? Školu obožava, postala je totalno odgovorna - odgovornija od mene, lol.

Nekada jih stvarno treba samo malo gurnuti da izvućemo najbolje iz njih. Meni nije žao da smo je dali u školu ali neznam kako bi bilo da imamo neku drugu učiteljicu. Sve više sam mišljenja da je u svoj toj prici učiteljica najbitnija jer ako je ona ona prava mogu se napraviti čuda. Da se mene pita ja bi djecu poslala u školu (sada ćete me popljuvati) i ranije samo treba prilagodit program (u Slo se u školu kreće sa 5-6g, negdje još i ranije ali jim je program prilagođen). Imam puno prijateljica koje imaju trenutno djecu u 1. razredu u Slo i kada uspoređujem što rade naši i što rade tamo ispada da ovi naši u 1.razredu osvoje i njihov drugi i treći razred.