Matanica prvotno napisa
Slažem se , a ponekad zbilja više neznam razliku između ne htjeti i ne moći pa neke stvari uzmem zdravo za gotovo. Evo, neki dan mi je ispričao kako je jeo naranču u vrtiću što nisam mogla pomisliti ni u najboljim snovima jer inače ne želi ni pomirisati nikakvo voće (osim soka). Teta je potvrdila da je zbilja jeo naranču a kada sam mu kod kuće ponudila krišku rekao je "mama, ja u vrtiću volim jesti naranču a kod kuće ne!". I što sada da mislim, ja mu više nisam ni nudila. I moj sada zna reći što ga smeta ili barem što percipira oko sebe. U zadnje vrijeme stalno ispituje što to miriši, što to smrdi, mirisi koje ja ne primjećujem (tko zna koliko mu je to smetalo kada nije znao reči). Neka pravila je jednostavno morao naučiti napamet i tu sam bila uporna, npr da ne ponavlja isto pitanje ako je razumio odgovor, da ne viče i ne traži ljude u tramvaju da se ustanu kako bi on sjeo, da čeka svoj red (i tu se vide pomaci).
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom