 |
|||
znam da nije lako izvedivo, ali imaš li neku prijateljicu/poznanicu koja ima malo stariju curicu? moju nije zanimalo društvo vršnjaka, ali se oduševila s malom rođakinjom od 5 godina, slijedi ju u stopu, oponaša, uči puno od nje
nažalost, ne srećemo se često, ali vidim da ju sad pomalo zanimaju i vršnjaci
Ma imam i družimo se mi ali s obzirom da radimo svi nisu to česta druženja, možda svaka 2 tjedna jer smo na različitim krajevima grada pa nije baš tako jednostavno to organizirati. Obožava moju nećakinju, ona je malo starija, ima 12 godina, ali to je ljubav ogromna i ona je često kod nas. Imam osjećaj da je sad ispalo da je moje dijete jadno ko u zatvoru, a nije tako.
Muž ne radi i on je s njom kući i idu svaki dan u park, ako ne pada kiša i ima par djece koji dolaze pa se igra s njima ali onako sramežljivo i naravno ako se uspiju sresti, ali ne druži se s djecom kao vrtićka djeca koja su stalno i veći dio dana sa svojim vršnjacima.
Na jesen bi trebala krenuti u vrtić.
Posljednje uređivanje od mitovski : 05.03.2012. at 17:05
Nemam vremena sve procitat, dat cu ti samo savjet koji sam i ja ovdje dobila i koji me spasio; knjiga "Najsretnije dijete u kvartu"
mi imamo te puzzle iz kauflanda hr. proizvodnje, ali za boje, obožava ih
preporučam i puzzle iz mullera (njihova marka po 24 kn) za povezivanje pojmova, brojeva, suprotnosti
unazad dva tjedna moj dvogodisnjak je postao pravi nasilnik, stalno nas grebe i udara al bas uzasno jako. Ponekad kaze da je on ''ime jednog djecaka iz vrtica koji ih sve udara''...
Teta kaze da moj u vrticu ne udara i ne grebe, ali kuci je stvarno presao sve granice. Stavljanje u kaznu (npr u kut minutu) ne pali, vec bude jos gori. isto i s oduzimanjem njemu dragih stvari...jos mi kaze ''hajde baci u kantu''.
Ne znam kako da mu objasnim da to nije lijepo..mislim, objasnjavam, al on mi uputi zlocesti pogled, i sto zgrabi baci na pod.
Jucer ga je teta u ducanu pitala kako se zove i priblizila mu facu, a on joj svom snagom opalio samar.. Joooj propala sam u zemlju.
Od nas nije vidio, mi ga ne udaramo, ali nekad bi ga najradije zveknula...al ja sam velika, ja se mogu kontorlirati
faza? hoce prestat? sto da ucinim, neka nova kazna ili ?
Posljednje uređivanje od S2000 : 10.10.2012. at 16:05
Isto i kod nas, u trajanju 3,5-5 godina i poklapa se s kretanjem u vrtić. Nakon stogodišnjeg dumanja došla sam do zaključka da ga je fasciniralo neko ponašanje (u vrtiću) i sad kući "ispipava" kako je to. Kod nas je upalilo pričanje, pričanje, strpljenje, ljubav, podrška, pričanje, pričanje i - naravno - emocionalno sazrijevanje.S2000 prvotno napisa
unazad dva tjedna moj dvogodisnjak je postao pravi nasilnik, stalno nas grebe i udara al bas uzasno jako. Ponekad kaze da je on ''ime jednog djecaka iz vrtica koji ih sve udara''...
Teta kaze da moj u vrticu ne udara i ne grebe, ali kuci je stvarno presao sve granice. Stavljanje u kaznu (npr u kut minutu) ne pali, vec bude jos gori. isto i s oduzimanjem njemu dragih stvari...jos mi kaze ''hajde baci u kantu''.
Ne znam kako da mu objasnim da to nije lijepo..mislim, objasnjavam, al on mi uputi zlocesti pogled, i sto zgrabi baci na pod.
Jucer ga je teta u ducanu pitala kako se zove i priblizila mu facu, a on joj svom snagom opalio samar.. Joooj propala sam u zemlju.
Od nas nije vidio, mi ga ne udaramo, ali nekad bi ga najradije zveknula...al ja sam velika, ja se mogu kontorlirati
faza? hoce prestat? sto da ucinim, neka nova kazna ili ?
Nadam se da se šališ, ovo ti u principu samo momentalno gasi vatricu dok požar bukti negdje drugdje.Ništa ne pali osim šipkice. Njom prijetim i nekada kada je nesnosan malo po nozicama.
Nisam se šalila kada sam to rekla. Ukinuli smo šipkicu, sada kada napravi neki lom, tipa: jako gurne seku i ona padne i plače, ili kada hoće da sruši televizor, ili popne se na trepezarijski stol i udara luster i želi da ga razbije, šaljemo ga u čošak da tamo bude uz obrazloženja da to ponašanje njemu nije primjereno, da je on dobar dječak i da tako može povrijediti seku ili sebe. Dozvolimo odlazak iz ćoška u momentu kada kaže da to više neće raditi i kada se izvine seki. Valjda je ovo ispravno, ne mogu biti pametna.
Ja imam iste probleme s dečkićem. Ništa ne pali osim šipkice. Njom prijetim i nekada kada je nesnosan malo po nozicama. Znam znam, ne nasilju, ali naprosto je nemoguce drugacije opstati.
Moj dvoipolgodišnjak u zadnje vrijeme isto dosta grebe, štipa, čupa i udara. Ponekad mi se čini da mu je to neki način iskazivanja ljubavi ali ne kuži da je to pretjerano jer npr. dođe do mene iz čistog mira i lupi me ili štipne. Valjda traži pažnje. A ponekad to radi kad je ljut, umoran, kad ne dobije ono što želi, to mu je način da pokaže otpor. I ne ide u vrtić, dakle nije to naučio ili vidio od nekog. I mi puno pričamo i stalno objašnjavamo što je dobro a što ne. Nadam se da je to samo faza i da će ubrzo proći.
ali ona je veca, 4 godine. kad je bila mala ne bi vracala, mozda bi ju u afektu odgurnula
ja zaprijetim da cu vratiti. kad stvarno 500 puta kazem nemoj, boli ili sta vec, a ona i dalje dere, kazem joj da cu joj vratiti jer da mi je pun kufer. i to stvarno i mislim. nekad (i nekom) nije dovoljno sklanjati se i ici mirno.
meni je tjeranje u cosak bzvz. kad ne znam kaj napraviti, zamislim sebe u kazni koju im dam. uglavnom brzo odustanem i od kazne i od soljenja pametina kraju zavrsim tako da samo kratko kazem ne, to se ne radi i vozim dalje, bez prevelikog obracanja paznje na dogadaj, bez lamentiranja. tako mi se cini najbolje i naj fer prema njima
Xmeni je tjeranje u cosak bzvz. kad ne znam kaj napraviti, zamislim sebe u kazni koju im dam. uglavnom brzo odustanem i od kazne i od soljenja pameti
ja sam ju samo par puta poslala u sobu i to radi njene size, da se smiri. jer bi u suprotnom ja morala na time out :D
Nakon puste muke sam i ja došla na ovo. I ima najveći odaziv.
Iz mog iskustva (a samoproglašavam se vrlo iskusnom na ovom području
Nama je konkretno uzrok golema količina nesigurnosti ( u sve) i strah od očekivanja.
I emocionalna nezrelost.
I slabo nošenje s ljutnjom.
Uh
Mislim da to sve ovisi i kakav je roditelj tip osobe.
Ja nisam takav tip da cu za sve govoriti ne ovo, ne ono... Al kad me nesto naljuti, ljuta sam i moram to izbaciti iz sebe, i ako je potrebno dignit glas..
Nakon citanja Juulove knjige Izmedju roditelja i djeteta, pokusala sam se voditi nekim savjetima, ali sam odustala jer sam shvatila da "glumim" tj da nisam toliko suosjecajna osoba, jednostavno sam skuzila da mi ne "lezi" sva ta suosjecajnost i pretjerano razumijevanje.
Nekad nemam razumjevanja za nesto, i mislim da je to ok.
A kad me dijete konstanto udara (jako, glavom o glavu), nije mi dosta reci ne i nastaviti dalje....treba tu objasnjavanja i objasnjavanja...
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom