kiara79 prvotno napisa
 |
|||
|
|
|||
oooo, da, boleštine. jedan od najkomplikovanijih izazova. srednju upravo trese gripa, malac se isto lomi, a lomi i mene, ali ko me pita? nema bolovanja za mame u ovakvim slučajevima...-/
i, da sa (ček' da izračunam-) , 509 meseci, takve stvari mi zaista teško padaju!
Prijavljujem svojih 326 mjeseci....
I baš što se tiče "komplikacija" u roditeljstvu zlo mi je kad se sjetim zime-snijega-odlaska u vrtić... 3X skafander, 3X buce , 3X šal, 3X kapa, 3X rukavice... onaj prvi koji je obućen je skuhan... pa sam ih ubacivala u auto kak su se obukli... Ali onda... dam... ja sse skuhala u vrtiću dok sam ih sve raznijela po grupama a svaki na svom katu.... Znala sam biti mokra do kože....
To su meni komplikacije sve ostalo mi je zapravo super... Super su mi razgovori s njima, igra i učenje, super su mi izleti, super mi je kak su oni super
mlukacin joj da, ovo sa zimom je stvarno užas i muka živa. Mni nikad nije zima!
prijavljujem svojih 375 mjeseci
i potpisujem zadnju rečenicu kiare79- i meni je jedino žao što se nije desilo prije (bilo komplicirano ili ne)
Stalno nešto pišem pa brišem.
Znam iz čega piju u vrtiću i već sam si pribilježila u planer kupovinu torbe početkom godine
Mislim da obrnuto od ovog citiranog ipak ne vrijedi, da nije komplicirano jer se ne trudim dovoljno.
Nije komplicirano jer mi se tako uspjelo posložiti. (Da, imam bake i djedove)
Boleštine me ne brinu, ove benigne dječje, dodju i odu, prije prečesto, sad stvarno sporadično. Bolovanja kombiniram s ovima gore iz zagrade pa ne idem ni kod doktora skoro nikada.
A nakon što sam riješila i ove radne obveze nakon radnog vremena, milina je.
Neš ti skuhat, oprat, poigrat se... Malo razvažati, a u međuvremenu kafenisat.
Milina.
Meni nije komplicirano roditeljstvo nego život u poslovnom i financijskom svijetu. Život odrasle osobe me muči.
Znači obrni okreni nešto mora bit komplicirano...Stalno nešto pišem pa brišem.
Znam iz čega piju u vrtiću i već sam si pribilježila u planer kupovinu torbe početkom godine
Mislim da obrnuto od ovog citiranog ipak ne vrijedi, da nije komplicirano jer se ne trudim dovoljno.
Nije komplicirano jer mi se tako uspjelo posložiti. (Da, imam bake i djedove
Boleštine me ne brinu, ove benigne dječje, dodju i odu, prije prečesto, sad stvarno sporadično. Bolovanja kombiniram s ovima gore iz zagrade pa ne idem ni kod doktora skoro nikada.
A nakon što sam riješila i ove radne obveze nakon radnog vremena, milina je.
Neš ti skuhat, oprat, poigrat se... Malo razvažati, a u međuvremenu kafenisat.
Milina.
Meni nije komplicirano roditeljstvo nego život u poslovnom i financijskom svijetu. Život odrasle osobe me muči.
A ne bi bilo, da nismo u banani...
ama amen, i kome nije komplicirano, laže. :DDa, sve je komplicirano, baš mi je žao što djeca nisu kokoši pa da uliješ u posudicu vode, naspeš hrane, a poslije ih pustiš u dvorište da kljucaju crviće i budu na svježem zraku.
I još da rade po kući, malo i u poljoprivredi, čuvaju ovce, a roditelje slušaju bespogovorno.
Ovi danas hoće u kino, igraonice, sport, hoće finu obleku, priče prije spavanja i zajednička druženja, bildanje samopouzdanja, savršen pedagoški pristup, zdravu i raznoliku hranu, intelektualno napredovanje, učenje jezika, bavljenje sportom...,
a mama pritom da je zgodna i mlađahna, nema više alibija - udala se , sad je gotovo, moš' se udebljat i raspustit(da se razumijemo, ja sam manekenka
a ne, još i kakvu karijeru usput moraš steći, zaradit penziju...
I kako to ne bi bilo komplicirano?
Pa bilo bi komplicirano i da dan traje 64 sata, a kamoli ne ovoliko.
No, ide to sve, živci mi (još
Tako ti sad pišeš jer si se riješila velikog posla i osjećaš olakšanje.
I meni se činilo sve lako kad sam završila dodatni studij kad mi je sin imao 3 godine.
A onda sam se navikla na komotniju svakodnevicu pa sam zaboravila da može biti teže
Tako bih i ja mogla reći da kome je komplicirano, laže.
Samo smo svi drugačiji, imamo različite razlike među djecom, različiti back up, različite prioritete.
Ja ću prva reći da nemam nikakvih problema i da mi je život super. I to bi bila istina.
Al ne treba banalizirat ni čisto žongliranje sa svakodnevnicom.
uostalom, ja nisam gore slučajno stavila smajlić
Posljednje uređivanje od krumpiric : 14.03.2012. at 12:09
ma, meni je komplicirano jer bih htjela da svi živimo u miru i slozi, al nemere
puno nas je (5), različite dobi, različiti karakteri (al ono, skroz) pa treba puno pregovaranja i kompromisa
nije mi komplicirano bavit se njima i hendlat kućanstvo (to si maksimalno pojednostavim)
i slažem se s krumpirić
Ma ne, pišem s osvrtom na proteklih 6 godina.Tako ti sad pišeš jer si se riješila velikog posla i osjećaš olakšanje.
I meni se činilo sve lako kad sam završila dodatni studij kad mi je sin imao 3 godine.
A onda sam se navikla na komotniju svakodnevicu pa sam zaboravila da može biti teže
zapravo ja na ovu temu ne mogu odgovoriti jednoznačno, konačno
to mi je kao da me netko pita jesam sretna?
pa danas jesam, i jučer sam bila
u ponedjeljak sam se osjećala nesretno recimo...
kakva ću biti sutra, što ja znam?
meni je sve ponekad ko od šale
a ponekad mi je komplicirano uopće živjeti, kamoli što drugo...
Onda, pokušaj zaključka:
Odgovorno roditeljstvo je najzahtjevniji, ali i najzahvalniji posao.
Obiteljski život u suvremenom svijetu je kompliciran.
Nekad je lakše, a nekad teže, a najteža je bolest.
pa naravno da je tako. jer, kako ni nama identicni dan nije isti (kako ovo glupo zvuci
odnosno uz faktor nasih emotivnih stanja treba ubrojati i faktore emotivnih stanja djece, mua i svih s kojima smo u interakciji.
tako cu imati jednostavan i predivan dan ispunjen sa 100 obveza i rjesavat cu ih ko od sale, a onda cu takav dan, prozivljen sutra ili za 10 dana prozivljavati kao najvecu traumu s ispaljenim zivcima i mislju da me jedino mogu spasiti tablete. ili alkohol.
naprosto, ima dana kad je sve bajkovito i ima dana kada je sve ko iz najcrnjeg filma. i sve to dozivljavam da je upravo onako kako treba biti. volim to. zadovoljna sam. al da ima dana kad se osjecam ko ajm d king of d vrld, kao i dana kada se neckam jel bi prvo upucala sebe ili sve oko sebe, ima.
al to je zivot. ako imam snage fuckam si monty pythona i http://www.youtube.com/watch?v=WlBiLNN1NhQ
i naravno da je komplicirano. zivot je kompliciran. i kad treba biti i kad ne treba.
odgovarala sam flopici.
Posljednje uređivanje od leonisa : 14.03.2012. at 12:26
skužila sam da misliš na mene
baš tako, neke obaveze mi se čine ko od šale neki, određeni dan
sljedeći npr. ako me zdrmalo nešto deseto meni je sve to teško, prisiljavam se napraviti to i to
preksutra zaboravim
i to je zaista sve najnormalnije
mislim da je glavni kočničar uvijek očekivati samo dobro i lako
jer život to naprosto nije, ne treba se vezivati za nikakve stvari i očekivanja
prihvatiti da je patnja sastavni dio življenja i da je sve, baš sve prolazno a ne konačno
to bi bila neka moja formula uspješnog ( zadovoljnog) roditeljstva
samo što mi nekada lošije ide
i dodala bih- komplicirano je kako kome kako kad, još kompliciranije kad računaš godine u mjesecimaOnda, pokušaj zaključka:
Odgovorno roditeljstvo je najzahtjevniji, ali i najzahvalniji posao.
Obiteljski život u suvremenom svijetu je kompliciran.
Nekad je lakše, a nekad teže, a najteža je bolest.
i evo sažetka za svih ovih 5 stranica teme
ma daj!! no no
nutella rules
meni je životna čaša upravo do pola puna - život je lakši (to se naravski ne odnosi na težinu moje pozadine), a jedna teglica je ostala do pola prazna
http://www.youtube.com/watch?v=2h5HgjutKik
Evo za kraj jedna prigodna... meni uvijek popravi dan
pa sad ako ukinu produženi porodiljni za treće dijete mnogima će se vrlo brzo zakomplicirati
Kaj stvarno ukidaju? A bezveze a baš sam si mislila nešto porodiljnog ostaviti za "kasnije"...
Odakle ta informacija?
ne znam ništa konkretno, malo sam se uspaničila zbog usklađivanja s EU i nekih šuškanja
bez panike
e ovo mi je sjajno
potpisujem
možda će vam biti smiješno, pogotovo mamama s više djece, ali
kad se ja sjetim dohrane, pa ja sam tada valjda izgubila 10 godina života, a samo zato jer sam si ufurala nešto u mozak, patila sam i sebe i dijete (zapravo, ne znam jesam li nju, nekad je jela, nekad nije...) i MM
sad, je li se isplatilo ili nije, jede sve, stvarno se zdravo hrani... no, tko mi garantira da ne bi bilo isto da nije bila na gotovoj hrani
o ne, sad si me podsjetila na LInoladu u kredencuma daj!! no no
nutella rules
meni je životna čaša upravo do pola puna - život je lakši (to se naravski ne odnosi na težinu moje pozadine
i svih 170 grama čokolade za kuhanje
užas
ja sam sebi zapravo najveća komplikacija jer od sebe (a onda i od drugih, prvenstveno MM) zahtijevam puno, biti svagdje, raditi sve, baviti se sa svime
a ne mogu i ne trebam
i onda se uhvatim kako nosim u rukama pet razlčitih predmeta koje treba spremiti na pet razlčitih strana, pokušavam napraviti nekoliko poslova od jednom umjesto da stanem na loptu i kažem - neću, danas baš neću!
ili čime se isto zamaram - igrom s M., uvijek imam grižnju savjesti da nisam dovoljno s njom (mislim, kod kuće sam cijelo vrijeme) jer ako je sa mnom u bašči prijepodne, znači da se nismo igrali - a jesmo, pričale smo, pjevale, zajedno nešto sijale, onda pravile ručak zajedno i tako - nikako da shvatim da je njoj i to igra, da je i to kvalitetno provedeno vrijeme, da ne moramo uzeti lutkice i igrati se, šta ja znam, oblačenja ili vlakove pa se igrati Tomice...
izjedam sama sebe
eh, SikaPika, kužim te jako dobro
SikaPika, dobro razumem ovo o griži savesti i "kvalitetno" provedenom vremenu. dugo me je to mučilo, naročito sa prvom devojčicom, kada sam se, kao po tablici igrala sa njom igara "odgovarajućih" za uzrast. i stalno merila koliko je to i kako kvalitetno. baš mi je teško to padalo...tek posle sam u svemu našla radost, a danas znam da je svako vreme provedeno sa decom kvalitetno, pod uslovom da nisam nervozna i da uživam u onome što radimo zajedno, štagod to bilo. evo, na primer, događaja od petka - skoro je podne, ja još u pidžami, hvata me gripa, umorna sam od negovanja mlađe ćerke, kojoj je, srećom, bolje (gripa takođe). starija moli za isfeniranu frizuru. meni teško i da stojim. ali znam koliko joj je to važno. krknem eferalgan, stisnem zube, pustim muziku i u sat vremena od njene duge, talasaste kose napravim savršeno glatku. negde pred kraj događaja malac se unervozi, ja ga uzmem u ruke i sa njim, plešući i pevajući, pravim poslednje poteze četkom. rezultat: sva deca sretna, nasmejana, ja zadovoljna. igranja nigde, a sve je, ipak, bilo igra...-)
Posljednje uređivanje od Vishnja : 17.03.2012. at 16:23
ne plakatsad mi je lakše
kod nas bude vrištanja (i mojeg i njihovog), suza (i mojih i njihovih), svega bude
ne-da-mi-se-to-sva-ki-he-be-ni-dan
samo se promisli da nisi sama i nisi jedina. ja duboko vjerujem da je kod svih, povremeno, ovako. ko kaže da kod njega nikad nije - laže.
kod nas je vrištanje, tuča, ružne riječi svaki dan.....a ja stojim između dvije vatre, dva svijeta, dva nemoguće zahtjevna karaktera i naravi. povremeno su ko sveta ulja, a povremeno su ko dva demona koji mi sišu i krv i dušu. nemogući. a onda su sutra dan doslovno anđeli s kojima bi mogao na kraj svijeta.
ali sve je to roditeljstvo. ponekad mi sva ta dreka na jedno uho ulazi, a na drugo izlazi. a ponekad mi dođe da udavim i njih i sebe, i to golim rukama.
a najgore od svega, gore od njihovog fajtanja mi je miješanje drugih u moj odgoj prema njima. e to ja zovem zahtjevnim roditeljstvom - suzdržat se da te "mješače" ne opalim tavom posred čela da ih u hipu više nema.
Pa naravno da je svakome nešto nekad komplicirano, ali generalno ja uživam u svojoj djeci i roditeljstvu. Iako i kod nas ima i urlanja, i vike, i svađe, i suza. Ali generalno uobličeno gledano ja to volim. Da ne moram raditi i pri tome da imam love koliko mi treba, aj bih bila najsretnija osoba na svijetu i uživala ko malo prase. I rodila još jedno sigurno!
MM ne uživa u tome baš toliko kao ja, on nije ovak flegma, njega više toga opterećuje, problemi mu izgledaju veći nego meni, pa mu je u tu ruku i vjerujem kompliciranije.
Trenutno pokušavamo odviknuti Elu od cice. Iz razloga što jedino što radi kad sam ja u blizini je da cendra i cendra i cendra.
A njega to izluđuje. Izluđuje i mene, ali ja ne dramim toliko oko toga kao on. Mislim, ja ga razumijem, ali ja to drugačije proživljavam od njega.
Njemu je to užasnoturboogromannervirajući problem, a za mene "A kaj sad, cendra, bu prestala jednom kad je odviknem, a odviknut ću je polako i bezbolno"
I sad se malo tu gubimo, ali ide na bolje. To je sad trenutno jedan kompliciran period koji će proći, ali bitno je da će proći i da ne traje stalno. Mislim da bi nas to ubilo. Da je stalno nešto komplicirano!
Posljednje uređivanje od ana.m : 17.03.2012. at 21:17
Ana, ja ću morat bit neko vrijeme u tvojoj blizini da malo tog leđera pređe na mene. Ja mrzim cendranje... to me izludi... a htjela bih da mogu kao ti...
p.s. dođi na kavu.
i mala ispravka, gore je ispalo kao da volim kad se deremo, svađamo i urličemo...Neeeeee, mislila sam da volim roditeljstvo.
Nije mi komplicirano.
No ne isključujem mogućnost da je to tako zato što sam zaboravila kako izgleda jednostavno.
i ja mrzim cendranje, iskočila bih iz kože ako cendra bez razloga
naravno, uvijek postoji razlog
ali, ako si naspavana, ako nisi gladna, žedna, pomažena... zašto, o Bože, zašto cendraš!!!
ova moja baš zna onako složiti facu, patničku i ja je molim da prestane, a ona baš namjerno
e onda ignoriram pa prestane
nekada je baš neka, takva... valjda od vremena (ja sam tom vremenu sklona svašta pripisati) i onda ju uzmem, držim, radim s njom, mazim, ljubim pa onda malo skupa cendramo...
ili pjevamo i plešemo kao Vishnja
Često se mogu poistovjetiti s ovim rječima, ali kako uvijek govorim MM-u, ni mi nismo baš 2 najjednostavnija bića i kako onda očekivati da imamo naj easy going djecu. Obožavam ih i često se pitam da li su zbog naših reakcija neke stvari ovakve ili onakve, ali to nam je oboma najljepši dio života i iako sam često na rubu snaga roditeljstvo smatram najprirodnijim i ujedno najtežim dijelom svog života jer sam možda samo jednom prije djece u nešto imala želje uložiti toliko svega kao sad njih i nas kao obitelj.
meni bi u startu bilo lakše da mi je itko priznao da je ovo ovako kako je, da nije ni blizu onako lako kako sam mislila, a ne sve peacy dok ne rodiš i udariš glavom o zid, pa kad skrušeno priznaš da ti je teško, onda svi junaci oko tebe viknu daaaaaaaaaaa i meni je
pa di ste bili prije da se psihički pripremim?
mrzim kada ljudi slikaju sliku savršene obitelji a zbilja nije čak ni dobra kamo li savršena.
a ja naivka saznam to uvijek težim putem.
pa nisi čitala prigodne topike
kukamo oduvijek
i tražimo pomoć i svašta
pa pogledaj samo koliko je nespavajućih topika
pa nejedućih topika
pa na izazovima roditeljstva stalno nešto
ali, nema tog teksta niti tuđeg iskustva koje te može pripremiti na roditeljstvo
roditeljstvo doista jest "udariti glavom o zid"
samo je nečiji zid mekši, a nečiji tvrđi
ili je glava tvrđa
pa nisi čitala prigodne topike
kukamo oduvijek
i tražimo pomoć i svašta
pa pogledaj samo koliko je nespavajućih topika
pa nejedućih topika
pa na izazovima roditeljstva stalno nešto
ali, nema tog teksta niti tuđeg iskustva koje te može pripremiti na roditeljstvo
roditeljstvo doista jest "udariti glavom o zid"
samo je nečiji zid mekši, a nečiji tvrđi
ili je glava tvrđa
ima kukanja i trenutaka pobjede, ovi drugi su mi draži
Moš si mislit kako nitko nije rekao! Pa žene kukaju gdje god stignu, i prije Interneta su kukale i vikale i svašta, a Internet je cijeloj priči dao sasvim novu dimenziju. Al sam ja mislila da one nešto nisu pokopčale, a ja hoću, pa će meni bit bolje i lakše
Pinky, to je teorija urote
Kao što budućim mamama, mi koje smo prošle porod ne govorimo sve, tako i mladim roditeljima ne govorimo što ih čeka.
Teško je nekome objasniti unaprijed da je roditeljstvo težak fizički posao. I da je samo fizički!!
Ali, kad te pogledaju oči vlastitog potomka, sve je lakše. Zato se i ne može prenijeti znanje. A i jako često mladi ne vjeruju iskusnima. Ne žele čuti.
Uostalom, zašto bi im rekli, neka probaju, pa će znati.
Meni je je najbolje kad sam korak ispred djeteta, kad sprečim razloge za nezadovoljstvo, plač, cendranje... Ipak je roditelj odrasli, ipak zna više od djeteta. Ali, treba biti cool da te plač ne izbaci iz takta. Jako cool. Ili kašnjenje iz izlaska, ili jedinica bez razloga, ili...ma možeš nabrajati bez kraja i konca.
Roditeljstvo nije jednostavno, nije ni komplicirano, ono jednostavno jest. Svakodnevnica. Sa puno loših, ali još puno više dobrih trenutaka.
LOLMoš si mislit kako nitko nije rekao! Pa žene kukaju gdje god stignu, i prije Interneta su kukale i vikale i svašta, a Internet je cijeloj priči dao sasvim novu dimenziju. Al sam ja mislila da one nešto nisu pokopčale, a ja hoću, pa će meni bit bolje i lakše
Slažem se. Pinky, ili nisi čitala teme o roditeljstvu, ili si mislila da je to do dotičnih forumašica, a ne do čari roditeljstva. Brate, nama je ovdje sve teško, od dojenja i neprekidnog dežurstva uz bebe preko odvajanja u vrtiću do školskih profesora
Pinky ma govorili su nam, samo mi nismo htele da slušamo!
Trudnice imaju selektivan sluh, bar ja mislim. Evo sad gledam, snaja mi je pred porođajem, ja onako izokola pokušavam da joj kažem da neće baš sve biti cveće, ali lepo joj vidiš po pogledu da se te informacije ne primaju. I jasno mi je zašto, ne mogu ni da zamisle šta ih sve čeka i šta nosi roditeljstvo. Ali videće već za nekoliko dana
I vidim po prijateljicama bez dece. Videli smo nedavno klinca u tantrumu, nepoznatog u parku. Ja sam tu mamu potpuno razumela (iako moja nikad nije radila tantrume) i tačno sam znala kako se nemoćno oseća u tom trenutku. A moja prijateljica koja još nema decu je rekla: ja to nikad ne bih dozvolila da moje dete radi! Pa on se valja po prljavštini! Što mu (majka) lepo ne objasni!?
A ja se mislim jea rajt. Al ne raspravljam se.
Uvek ti se čini da bi neku situaciju lako rešio sve dok nisi emotivno upleten.
Kad sam se udavala, moj mi je ujak kroz široki smijeh rekao - što bi tebi bilo bolje nego nama. S time da je to super čovjek, divan brak, i ja sam si mislila kak on to cinično govori, koja je to fora. Ja sam bila tipična mladenka-koza naivna
A za djecu ja mislim da što smo više slobode imale, što smo više brijale, bile važne mačke, to je teže. Jer majčinstvo je totalna negacija osobe (u određenom smislu, drugi ti kroji kad ćeš leć i hoćeš li na zahod kad ti se ide, da karikiram) i slobode kao takve. Meni je jedna žena rekla da joj je studij najgora stvar jer ju je naučilo točno na život kakav nikad neće imati i da joj je teško posložit se u stroj obiteljskog života nakon 10 godina tarlahanja (skup s PhD, naravno)...
Ti tako lipo objasnš stvari, ko da si kraj mene cili životKad sam se udavala, moj mi je ujak kroz široki smijeh rekao - što bi tebi bilo bolje nego nama. S time da je to super čovjek, divan brak, i ja sam si mislila kak on to cinično govori, koja je to fora. Ja sam bila tipična mladenka-koza naivna
A za djecu ja mislim da što smo više slobode imale, što smo više brijale, bile važne mačke, to je teže. Jer majčinstvo je totalna negacija osobe (u određenom smislu, drugi ti kroji kad ćeš leć i hoćeš li na zahod kad ti se ide, da karikiram) i slobode kao takve. Meni je jedna žena rekla da joj je studij najgora stvar jer ju je naučilo točno na život kakav nikad neće imati i da joj je teško posložit se u stroj obiteljskog života nakon 10 godina tarlahanja (skup s PhD, naravno)...
Jedino, u ovom postu ne potpisujem dio o studiju, radila sam i studirala, mučile su me jako neke stvari, nije mi to bio bezbrižan period
Ne bih rekla da mi je komplicirano. Vise - izazovno. Uzivam u svome djetetu ponekad nedovoljno, zaokupljena dnevnom rutinom koju treba odraditi, a onda prebrzo dodje vecer, umor i manje sam strpljiva za sitnice. Djeca su ovdje i sad a moje misli cesto na necemu sto trebam sutra ili za mjesec dana obaviti. Ali u pravilu uzivam i ne bih ni za sta mijenjala ni ono jucer ni ovo danas. Izazovno je osobito kad je bolesna, iako je rijec o zbilja benignim i prolaznim bolestima, ali dok traju, cine se preduge i preteske, ali cim se to sredi i cim sebe sredim ono da si ne brijem u glavi najcrnje scenarije, osjecam se zbilja kompetentno i sigurno u svojoj ulozi mame.
Ti tako lipo objasnš stvari, ko da si kraj mene cili život
Jedino, u ovom postu ne potpisujem dio o studiju, radila sam i studirala, mučile su me jako neke stvari, nije mi to bio bezbrižan period
meni je danas komplicirano sve
i biti nečiji roditelj
i biti nečije dijete
eto ti, kod mene stvarno nema pravila...
ma valjda kako sam ja izbjegavala topice o roditeljstvu zbog dugogodišnje neplodnosti, valjda su tako i te žene izbjegavale pričati o roditeljstvu sa mnom.
lipo je mm rekao: srićom nam nisu rekli da je OVAKO DIVNO, patili bi još više što ih nemamo.
i to je fakat istina.
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom