Ja na to ovako gledam (mislim da je Felix) već o tome pisala: u dijete ulažeš svoje vrijeme, volju, srce, mozak, trud, sve, sve, sve...I onda dođe pubertet kad ta djeca postaju osobe, a ti samo možeš držati fige da si svoj dio "posla" dobro odradio...Ja sam bila prilično divlja, ali mi ni na kraj pameti nije bilo "puknuti" se s nekim frajerom jer je to cool, nikad se nisam poseksala bez zaštite (osim kad smo počeli raditi Kaleba, jel'te ), kretala sam se u društvu drogića, ali sama nisam postala drogićka, tu i tamo sam pila, ali se nikad nisam "ubila" alkoholom i radila od sebe budaletinu...Dakle, vrijednosti koje su mi roditelji usadili pomogle su mi da čak i tijekom tog razdoblja kad sam se tražila i kad su hormoni divljali ne radim nepopravljive greške.
Takvi su primjeri bili i oko mene - alkohol, ectasy i casual sex su uglavnom išli ruku pod ruku s onima čije roditelje nije bilo briga - bilo je tu i siromašnih i bogatih, i glupih i pametnih, i čvrstih i labilnih - no svima je bilo zajedničko to da roditelji jednostavno nisu imali vremena za njih.

Ja se iskreno nadam da ću u sljedećih desetak - petnaestak godina svom sinu (i ostaloj djeci koje još nisam rodila ) pružiti dovoljno dobro "zaleđe" da se neću ni trebati pitati što radi u 3 ujutro u disku - znat ću da ne radi ništa loše.

A zabava u sitnim satima...Ježi ga, ni ja sad ne kužim u čemu je fora uz 2 ujutro biti u zadimljenom i bučnom prostoru, ali tad sam bogme uživala i nisam mogla zamisliti kvalitetnije potrošeno vrijeme.

S druge strane, možda sam ja strašno naivna.