Veća ili manja razlika između dvoje djece, što je vama bolje?

[ninočka189]

Kako razmišljam o novoj trudnoći (rodila sam prvo i jedino prije sedam mjeseci) imam naravno i hrpu pitanja i već sam nekoliko tema otvorila. Čini mi se da sam dosadna ali nekako najbolje stječem neku ukupnu sliku kada mi se vas više javi sa svojim iskustvima. Želja mi je da razlika između dvoje djece bude što manja. Dok mi neki govore da je to super, neki kažu da je to izrazito jako naporno i iscrpljujuće. Molim vas vi koje imate dvoje, troje recite mi dali je bolja veća ili manja razlika između djece.

[maxi]

poradi na trudnoći odmah! da sam znala da će nam biti tako lijepo (njima pogotovo) potrudila bih se i za manju razliku
prvih godinu dana je teško, ali ne znači i teže nego s razlikom 2,5 ili 3 godine. npr ljubomora se kod ove manje djece jednostavno ne izražava i utoliko je lakše. treba ti jednostavno još jedan par ruku za dnevne obaveze.

[rahela]

kod nas je razlika 5 i pol godina i meni je bilo super, jer je Roko bio već veliki kad se Korina rodila
bio je samostalan, nikad ljubomoran, ima strpljenja s njom
ali nije to to - nemaju baš nekih zajedničkih igara
ja sam htjela da bude manja razlika, ali kod nas to tako ne ide (dugo je trebalo da ostanem trudna, pa sam imala 2 spontana, i sad nakon Korine opet spontani)
ako si spremna na to da par godina bude teže i naporno, dvoje istovremeno u pelenama, kad su bubani puno je teže kad su oboje mali...
odvagni i odluči
i sretno

[katjenka]

što manja to bolje. moji se igraju i uživaju skupa. ona je dovoljno velika ali još uvijek mala, a malac je polako stiže. Jako je naporno prvih godinu dana ali čovjek tj mama sve izdrži. moj muž ima mlađeg brata pet godina i nikad se nisu nešto previše družili do danas kao odrsli muškarci. S druge strane ja imam sestru mlađu 16 mjeseci i cijeli život smo nerazdvojne i obožavamo se. Gle, možda je stvar male razlike, možda stvar odgoja, ili nečeg trećeg a sigurno je stvar osobnog iskustva. Glasam za malu razliku

[Val]

i moj glas ide maloj razlici. kod nas je ispala slučajna, ali neka je.

sad, kad razmišljam o još jednoj bebi, veliki minus je velika razlika. jer ovo troje je jako povezano, pa se bojim da bi četvrto bilo previše sa strane.

[Peterlin]

i moj glas ide maloj razlici. kod nas je ispala slučajna, ali neka je.

sad, kad razmišljam o još jednoj bebi, veliki minus je velika razlika. jer ovo troje je jako povezano, pa se bojim da bi četvrto bilo previše sa strane.

Još jedan glas za malu razliku.

Imam 8 godina mlađeg brata - nikad se nismo svađali i dobro smo se slagali, ALI zajedničke teme smo našli tek kad je on izašao iz srednje škole, ne prije... Zajedničko društvo nemamo i nikad nismo imali i tak - mali broj zajedničkih stvari.

S druge strane, moji sinovi sve živo rade zajedno, imaju puno zajedničkih prijatelja, a i dok su bili sasvim mali brzo se ta razlika iznivelirala. Jest mi bilo naporno dok mlađi nije prohodao, ali imali smo pelene i kahlice u kući samo jednom "iz cuga", isto su prolazili zajedno dječje bolesti i drugo. Zajedno idu u glazbenu školu (mlađi se ugurao uz starijeg) a i u osnovnoj stariji dosta toga može mlađemu pomoći (od svoje volje). Kako god bilo, zadovoljna sam. Drugačije nego što se sjećam djetinjstva kad sam ja bila dadilja bratu, a on imao dvije mame... užas, ne znam kome je bilo gorje !

[Audrey]

Kod mene je zbog godina bilo 'drugo dijete ili sad ili vjerojatno nikad'. Da nisam imala CR vjerojatno bih i manje čekala.
Da je naporno, naporno je, baš s one logističke strane. A što mi je kojiput jako teško padalo je što ako oboje u isto vrijeme nešto trebaju, sklon si popustiti potrebama mlađeg djeteta jer je mlađe, a zapravo ono starije i nije toliko starije (kod mene je onaj mlađi bio još i puuuno zahtjevniji i glasniji od one starije). S te je strane možda moja starija kći bila zakinuta.
Ali zato su sad jedno drugom društvo, igraju se jedno s drugim ili jedno protiv drugog, on nju pokušava dostići u masu stvari i samim tim brže napreduje, a ona je ipak nešto starija i više zna i uživa u tome da mu je mentor.

[winnerica]

I ja glasam za malu razliku (moje cure su razlika 17 mj.)! Uz to imam iskustvo i (pre)velike razlike (vidi potpis), pa mogu reći da ima i to svojih prednosti - sin je od prve curke stariji 13.5 g., a od druge 15 i vooooolee se :cerek:, izbjegli smo ljubomoru...

[genius]

glasam za manju razliku. kod nas je razlika 4 god. i sve je ok,starija je odlično prihvatila mlađu,zajedno se igraju,čuvaju,svađaju .......ali meni nije to to. nakon druge bebe odmah sam htjela još jedno,ali nije se desilo i sad što dalje sve mi se više neče.i dalje jedan dio mene želi, a l i............. ove su već dovoljno samostalne ,velike,a ja se nemogu priviknuti na činjenicu da toliko godina budem u pelenama,odvikavanju, i ostalim stvarčicama, da toliko godina imam malu dijecu i budem samo uz njih i svaku sekundu posvetim samo njima.

[moia]

genius koliko su ti sada stare djevojčice?

[Anemona]

ako si spremna na to da par godina bude teže i naporno, dvoje istovremeno u pelenama, kad su bubani puno je teže kad su oboje mali...
odvagni i odluči
i sretno

Evo, točno ovako, ako si spremna kreni, ako ne, onda bolje velika razlika.

[genius]

starija 7.god,a mlađa 33mj.

[hipernova]

ja mislim, kad bih mogla vratiti vrijeme ne bih radila tako malu razliku ( točno 24 mjeseca, skoro na dan)! I toplo bih si preporučila, ne manju razliku od 5 godina. E sad, to govorim iz svoje perspektive, dakle iz svojih subjektivnih razloga ja ne bih ponovila tako malu razliku. Bilo mi je iznimno teško, stariji sin jako osjetljiv, ostala bez posla, teške bolesti u užoj obitelji, smrt oba roditelja, ma mislim...užas. Sve to u godinu dana
Dakako, sve ovisi o situaciji i mislim da se tu ne može govoriti je li "lakše" kad je manja ili veća razlika. Imam sestričnu koja ima dvoje isto razlika dvije godine kao kod mene, ali ona ni ne zna da ih ima, gdje ih posjedne oni sjede i čekaju, a moji.....!!!!! Ja je znam zezati reći ja bih takvih petero Dakle, mislim da ti nema tu pravog odgovora, već kako ti se "karte poslože"
Naravno, nisam ni za razliku od 12-13 godina, ali...Bože moj, ja i moj brat smo tako pa nam nije niš falilo.

[Smajlić]

nisam čitala ostale postove, samo odgovaram na temu : idealna razlika je ona kada se vi, roditelji, osjećate spremnim za još jedno dijete, kada je želja veća od bilo čega, dakle ne treba o tome razmišljati koja je bolja razlika u godinama jer sve ima svoje prednosti i mane. Mislim da je svakom djetetu pokloniti brata ili seku veliki dar, igrali se oni zajedno u djetinjstvu ili ne, ali uvijek u životu će imati jedno drugo.

[moia]

starija 7.god,a mlađa 33mj.

i dobro klapa među njima? mislim velika je to razlika starija ide već u školu, a mlađa ti je još praktički beba. pitam te iz osobnih razloga. planiramo još jednog bebača pa se pitam neće li 3 godine razlike biti previše, naša je sad 2 godine, u smislu neće imati iste interese kasnije pa će ipak svako biti za sebe ili to uopće ne mora biti tako? vjerujem osobno da ipak to ovisi i o karakterima, a ne samo o razlici u godinama. ajde razuvjeri me malo pleas.

[Trina]

Ovisi kakva si osoba. Kad imaš malu razliku, stvarno je početak puno teži nego kad je razlika veća. Ali puno teži, moraš stvarno biti u glavi spremna za tako nešto jer, tko ne zna što je to, stvarno ne može znati kako to izgleda. Zamisli dvije bebe-jednu veću, jednu manju, svaka sa svojim zahtjevima. Oboje imaju odlike bebe ali sa različitim potrebama. Za taj pothvat u životu moraš biti stabilna majke mi, jer nije lako. Mojih prvih dvoje su godinu ipo razlike, između drugog i trećeg je 4 god a između trećeg i četvrtog je 5. Prije sam bila za malu razliku jer sam vidila tisuću pozitivnih strana ali sad više ne mislim tako. Istina, mojih prvih dvoje su najbolji prijatelji, imaju zajedničko društvo, svoje tajne itd..ali evo sad kad je treći narastao, ni on puno ne zaostaje za njima. Npr drugo i treće se savršeno igraju skupa i ta razlika uopće ne dolazi do izražaja.

A imati bebu kojoj se možeš posvetiti kako treba i imati bebu kojoj se možeš polovično posvetiti jer te i ona veća beba treba..to je neusporedivo, vjeruj mi.

[Smajlić]

i dobro klapa među njima? mislim velika je to razlika starija ide već u školu, a mlađa ti je još praktički beba. pitam te iz osobnih razloga. planiramo još jednog bebača pa se pitam neće li 3 godine razlike biti previše, naša je sad 2 godine, u smislu neće imati iste interese kasnije pa će ipak svako biti za sebe ili to uopće ne mora biti tako? vjerujem osobno da ipak to ovisi i o karakterima, a ne samo o razlici u godinama. ajde razuvjeri me malo pleas.

sve ovisi o samoj djeci, pogledaj kakvu ja imam razliku u godinama među klincima, a mogu ti reći da se jako vole i zaista puno vremena provode zajedno u igri.
Opet svatko od njih ima i drugačije interese, ali smo toliko organizirani da se svakom djetetu uspijemo posvetiti - netko treba nekad više, netko manje, ali mislim da dobro sve pokrivamo, s time da je najmlađi dijete s pp.

[moia]

u biti koliko sam od vas dvije shvatila najbolje bi bilo još malo pričekati bar jednu godinu pa bi bilo lakše, samo što se meni bliži 40-ta pa sam malo u biloškoj stisci zato i pitam, svašta čujem i svašta vidim, ali mi nikad informacija dosta. problem je još jedan dodatni što je moja malena izuzetno zahtjevno dijete i fizički i psihički, ali bez pretjerivanja, pa me i tu malo frkica, a da stvar bude ljepša navezena je na mene strašno da se već sad pribojavam kako ću je uspijet u visokoj trudnoći uvjerit, osim grubo, da je mama nemre više dizati, nosati i nunati dok hoda.

[Water]

Dakle, mislim da ti nema tu pravog odgovora, već kako ti se "karte poslože"

Ovo potpisujem jer sam i sama htjela malu razliku između djece ali ne ide to u životu uvijek kako si zamislimo. Moj razlog za malu razliku bio je što sam imala skoro 30 godina kada sam rodila prvog sina pa nisam htjela zbog godina dugo čekati, ali se onda sve zakompliciralo s planovima, tako da su mi sinovi 5 godina razlike. Želja mi je bila imati i curicu ali eto ne ispune nam se sve želje u životu. Odnos između njih bih mogla opisati kao tipično "bratski" - malo se maze pa se malo potuku.

Uglavnom kakva god razlika bila, sretno!

[Beti3]

Moraš znati da su dvije bebe težak fizički posao. I još je tu trudnoća na trudnoću koja dodatno iscrpi, pa dojenje. Netko je već napisao da to zavisi od toga kakva si osoba.
Ako te uopće ne smeta brdo robe koju ne stigneš ni staviti u mašinu, a kamoli složiti (peglanje ne dolazi u obzir). Ako te ne smeta kuhanje s bezbroj prekida. Ako te plač u dva tonaliteta ne dovodi do ludila. Ako te to što imaš samo dvije ruke ne plaši. Go for it.
A ako ne, počekaj da starija bar malo poraste, počne govorom tražiti što joj treba, počne hodati relativno sigurno. Tako nekako. Bar 2 i pol godine.

Lakše je ako imaš pomoć. Lakše tebi, ali ne i bebama jer i jednoj i drugoj treba mama, sve drugo je "zamjena".

A opet ja sam planirala razliku od 3 godine, a to se produljilo i produljilo...Tako da je teško išta savjetovati.

Kako bilo, oni će se slagati, i svađati, i miriti, i biti zadovoljni da imaju brata, sestru, blizu ili daleko po godinama, svakako je OK.
Veća razlika znači manje koncentriranog posla, ali zato se taj posao produžuje. Biti roditelj je zahtjevno kako bilo, ali najbolji posao na svijetu, zar ne?

[moia]

kod nas je hodanje i govor najmanji problem, prohodala je jako rano, a sad sa dve godine trči, po sabilnosti parira klincima od 4 godine, što se toga tiče može slobodno već sad na gimnastiku, ko pauk se penje po onim spravama u parku, a i po traženju odnosno zahtjevanju, izražavanju, shvaćanju isto.

problem je više u tome što me treba i okupira u potpunosti, bez obzira što je tata doma, ja moram sve vidjetii što ona radi, kako radi, raditi s njom, mama ponovi 1000 x u minuti i tako, teško je to opisati, ali sam u njenim raljama tako otprilike, mala ovisnica o maminoj pažnji, nekad teško tata i ja razgovaramo uopće jel se nadvikuje s nama jer mamina pažnja nije sva na njoj, a odustati u njenom poimanju svijeta ne postoji. i sad kad si još uz nju zamislim malu bebu, ajme meni, ali dobro...u svakom slučaju hvala na savjetu.

[sss]

Ja sam imala u jednom trenu i trojicu u pelenama . Rodila sam treće dijete 18 mj. nakon blizanaca i bilo je naaaaporno, ali oni su si ekipa i neopisiv je osjećaj kad ih vodim trojicu za ruku, a svi skoro jednaki. Ova dvojica ''vuku'' trećeg i napredan je u svemu, tako da se mogu skoro sve zajedno igrati.
Nisam još požalila zbog male razlike.

[ninočka189]

Hvala cure na odgovorima, u principu svi kažu, kad imaš dvoje male djece(sa malom razlikom) prva godina je najteža. Iako mi je i sad nekada naporno jer otkada se moja ribica rodila nije spavala cijelu noć u komadu, prva tri mjeseca standard, ustaljivala je ritam spavanja a onda zubići. Tijekom dana mi jedva spava dva puta po pola sata i onda akcija. Nekako sam navikla na umor i iscrpljenost tako da mislim da bi se onda kasnije teže odlučila za drugo jer sam sada u elementu. Jedini je problem što bi zbilja bila sama u tome. Suprug je veći dio dana na poslu a mama i svekrva žive nekoliko stotina kilometara dalje. Bila bih sama u tome. Ali je želja tolika da mislim da ćemo ići na manju razliku. Mislim da ću se uz dobru organizaciju snaći. A veš neka bude neopeglan jedno godinu dana

[sss]

Mani je veš neopeglan već 5 godina Peglam samo košulje mužu i sebi ponekad koju sitnicu.

[genius]

moia ,što se tiče igre velika se savršeno igra s malom nekad i 2-3 sata,čuva je bez problema (Bolje nego suprug jer je grozni paničar),ali naravno ne svaki dan i njoj dojadi da se stalno spušta na razinu manje i ona bi malo vremena za sebe i malo da se "odmori" od mlađe što je meni sasvim razumljivo. presvlačila ju je -pelenu,vodila na wc,ujutro joj zna pomoči kod oblačenja,zajedno idu na wc...zna je zabaviti!!!!
i milijon drugih stvari. ali veća sad ima svoje prijatelje koji joj dođu ,a mala klipsa za njima i smeta im. ja sam sama s njih dvije i kad su bolesni i kad moram s jednom doktoru moram vodit drugu.... to mi je "problem" nemam ih kome ostaviti ni sek. mlađu stavim spavat da veliku odvedem u školu ili veliku ostavim u kuči da malu odvedem na kontrolu.
razlika između njih je tolika jer sam se htjela kvalitetno posvetit starijoj curi kad sam rodila, a naravno kad se mlađa rodila ,,starija je mogla biti vani ili samnom pomagati oko bebe tako da sam se opet kvalitetno mogla posvetit mlađoj, a onda kada manja zaspe i starijoj. uglavnom nam ide nekako.
i jedna i druga solucija ima puno predosti i nedostataka...
ma sve je ok dok su zdravi,al kad se obje istovremeno razbole ajojjjj...(sva sreća pa su rijetko bolesne) i naravno sve dok sam ja zdrava to funkcionira (nesmijem ni pomišljat da se razbolim) jer neznam kako bi da ja moram u bolnicu

[moia]

bogami dobro ti to hendlaš. nemam ni ja nikoga, sami muž i ja, tim se više i zamaram svim tim pitanjima, tata ulgavnom radi od jutra do sutra tako da i mene čeka isto. nego znaš šta mi je upalo u oči u tvom postu, ovo da malu staviš spavati dok stariju odvedeš u školu, ti boga ja na to još uvijek ne mogu ni pomsiliti, sad joj je točno 26 i pol mjeseci, ona kao da ima senzor iako je u drugoj sobi da je mama izašla i evo ti frke ako odmah ne dođem, da je ostavim, a da mene slučajno nema mislim da bi se dijete ugušilo od plača i očaja, to su isto neke stvari ovak čisto tehničke prirode koje me brinu, ali opet ima ona stara, šta te ne ubije, čini te jačim tješim se ja

[zasad skulirana]

nisam čitala ostale postove, samo odgovaram na temu : idealna razlika je ona kada se vi, roditelji, osjećate spremnim za još jedno dijete, kada je želja veća od bilo čega, dakle ne treba o tome razmišljati koja je bolja razlika u godinama jer sve ima svoje prednosti i mane. Mislim da je svakom djetetu pokloniti brata ili seku veliki dar, igrali se oni zajedno u djetinjstvu ili ne, ali uvijek u životu će imati jedno drugo.

jako lijepo receno!

[genius]

bogami dobro ti to hendlaš. nemam ni ja nikoga, sami muž i ja, tim se više i zamaram svim tim pitanjima, tata ulgavnom radi od jutra do sutra tako da i mene čeka isto. nego znaš šta mi je upalo u oči u tvom postu, ovo da malu staviš spavati dok stariju odvedeš u školu, ti boga ja na to još uvijek ne mogu ni pomsiliti, sad joj je točno 26 i pol mjeseci, ona kao da ima senzor iako je u drugoj sobi da je mama izašla i evo ti frke ako odmah ne dođem, da je ostavim, a da mene slučajno nema mislim da bi se dijete ugušilo od plača i očaja, to su isto neke stvari ovak čisto tehničke prirode koje me brinu, ali opet ima ona stara, šta te ne ubije, čini te jačim tješim se ja

a gle mala i ja ju odvedemo u mal.školu,a kad velika treba kuči ja natempiram malu da zaspe tako da ja mogu sama odletit po veliku. nije nam daleko svega 10 ak min......ALI uvjek postoji. dugo sam planirala kako i jedino pametno mi se učinilo to da ta 2 dana u tj. pomaknem kasnije spavanje maloj. i meni je gadno ju ostavit samu ,al nekako sam se već ispraksala....računam spava,ako se probudi i vidi da me nema može plakati(iako bi me prvo zvala i gledala kroz prozor ) ,zna da po kuhinji i wcu nesmije ništa dirati i nedira . ključ joj ostavim u vratima jer zna sama otključat (ako mi se nedaj boze sto dogodi),a s rezervnim ja zaključam. u dvorištu ponekad zna netko biti,al neračunam na to. do sada je sve bilo ok (hvala Bogu).
ponekad ih znam ostaviti i same (iako jako rijetko)10 min. da skoknem u trgovinu i kažem mama ide tu i tu ,ako me nema duže ili je neki problem nazovi me ili imaju ključ , mogu reči da mala dosta sluša veliku kada su same tako da nema van dok starija seka nekaže.
aveliku isto privikavam da ostane sama jer neznam kakva će biti situacija kad krene u veliku školu inače je dosta samostalna. i ja sam bila sama kod kuće kad sam krenula u školu,ključ oko vrata i ajmo,a onda nije bilo ni mobitela ,ni mikrovalne da se podgrije ručak....
ovo nije hvalisanje i ni ja nisam oduševljena s tom solucijom ,ali ponekad nužda učini svoje.

[Eci]

I ja sam za manju razliku. PRvih dvoje su mi 2,5 g razlike i žao mi je da nije i manje. Ima napornih situacija, ali tako je lijepo kad se igraju zajedno, čitaju iste slikovnice, gledaju iste predstave, imaju zajedničko društvo u parku. Lijepo je i kad je veča razlika, najmlađi mi je 5 i 7 g mlađi od prvih dvoje. Jako s e vole, poigraju se stariji sa njim, pričuvaju ga, ali nekad imam osječaj da mu je sestra kao mama. Nije to to. Imaju različito društvo, interese... Sad smo u fazi da mali obožava njihove prijatelje i silno je žalostan kada se oni ne žele igrati sa njim. Ili kad oni mogu sami van, a on ne.
I jedno i drugo imaju + i -.

[Ivanna]

nisam čitala ostale postove, samo odgovaram na temu : idealna razlika je ona kada se vi, roditelji, osjećate spremnim za još jedno dijete, kada je želja veća od bilo čega, dakle ne treba o tome razmišljati koja je bolja razlika u godinama jer sve ima svoje prednosti i mane. Mislim da je svakom djetetu pokloniti brata ili seku veliki dar, igrali se oni zajedno u djetinjstvu ili ne, ali uvijek u životu će imati jedno drugo.

Ovako i ja mislim.

M. se prestao budit noću sa godinu i 7 mj., tad sam se i zaposlila, skinuo pelene malo prije drugog rođendana i prestao cicati sa skoro 2 i pol godine. Kad sam se dobro "odmorila" od svega toga, počela sam razmišljat o drugom djetetu, negdje sa 3, 3 i pol godine. Uglavnom razlika je 5 godina i nije mi nimalo žao što nismo prije. D. je od rođenja prilično zahtjevna beba, jako malo spava preko dana, ovih 7 mjeseci je doslovno proveo na rukama i na cici i neznam kako bi to izgledalo da uz njega imam i dijete od recimo 2 godine. M. puno toga može sam, ne moram svaku sekundu pazit što radi. A i već sad se jako vole, stariji nije nimalo ljubomoran, baš se onako zaštitnički odnosi prema njemu. Ma nekad mu i onak malo stisne obraze i tako to pa ovaj malo protestira, viče, al općenito je dobar prema njemu.
Možda se neće igrati skupa i imati iste interese, ali ima puno puno drugih stvari o kojima ovisi kakav će odnos imati kasnije u životu i koliko će biti bliski.

[ninočka189]

Ma super si ti to riješila, troje u pelenama. U mojoj obitelji ima jako puno blizanaca, sve je moguće

[Ifigenija]

Ja sam čekala, pa su tri godine razlike. Sada bih da sam išla na drugo odmah, i to zato da olabavim. Jer sam ja osobno s drugim olabavila. Ne možeš više kako bi htio, pa onda živiš kao se može, na korist i veselje svima oko sebe. Da me hoće, rodila bih sad još jedno, pa odmah brzo (koliko brzo smijem zbog carskih) odmah drugo. Ali ako dobiješ dvije "teške" bebice, kuku lele.

Više onako iskreno ljudski mislim da je to pitanje imaš li realnu podršku i pomoć okoline ili si sama, s mužem koji radi, ne kuži baš i ima dvije lijeve ruke (čak i ako ima volju). U toj varijanti - bolje dulje, bar za prvu turu. Ja sad već svoju djecu držim za pomoć. Bar bi se bekeljili bebi, pa je zabavljali i bacili joj zvečku u ogradicu dok ja skuham...

[ninočka189]

SSS to sam za tebe napisala, još se bakćem s ovim pisanjema na forumu

[ninočka189]

Moj muž je zbilja zlatan, presvlači, kupa, uspavljuje tako da sam bez brige. Ali ipak trebam izdržati sama do 4 popodne. Da barem imam par ruku više

[Anemona]

Moj muž je zbilja zlatan, presvlači, kupa, uspavljuje tako da sam bez brige. Ali ipak trebam izdržati sama do 4 popodne. Da barem imam par ruku više

Ako se ne osjećaš spremnom, ja ne bih išla na drugo samo iz razloga da prvo ima društvo. Mala razlika ne garantira ništa (u smislu da će se obavezno slagati. Naravno veče su šanse, ali ne i garancija), a svakako zahtjeva puuuuuno fizičkog rada, a i psihićkog napora.

[Anemona]

Dodatak: da sam bila spremna i da su neke stvari bile drugačije, bilo bi mi puno idealnije da je mala razlika, ovako će biti (ako Bog dan) 6 godina ili više i opet dobro.

Kad bi to bila samo čista osobna odluka (bez vanjskog utjecaja) meni bi bilo idealno roditi prvo sa 22 godine (nakon faksa), iza toga odmah drugo, pa imaš 10 godina da djeca poodrastu i da izgradiš nekakvu karijeru, i onda s 32 treče, a onda po željama može odmah za njim i četvrto.

Ja sam odmah u početnoj jednadžbi zakazala, krenula sam prekasno.

[Cheerilee]

Moje prvo dvoje su 17mj razlike, slažu se super, nerazdvojni su....
Kad su imali 4g i 2,5g rodila sam trećeg dečkića, s time da bi razlika bila i manja da nisam zadnja dva mjeseca druge T provela u bolnici,
na tokolizi... A ionako sam treću "preležala" od početka do 8mj, kolko sam mogla uuz dvoje malih, a sama s njima....


Sad su stari 5,5g / 4g / 1,5g, nije mi nimalo naprno, ni sada nije bilo ni ranije,
jedino su upravo svo troje bolesni, pa se budimo po noći na što inače nismo naviknuti,
ali sve u svemu ništa strašno....

Dobro je netko gore napisao, kad ćeš se osjećati spremnom idi na treće, bilo to sada, za dve, tri ili pet godina....

[flopica]

kod mene će biti 8 godina i ja iskreno ni ne mogu drukčije zamisliti
jednostavno prije nisam ni pomišljala na to
ovisi puno o tome kakva si ti sama osoba, meni je recimo strašno teško biti baš cijeli dan i noć ikome na gotovs
pa makar i vlastitome djetetu
a s druge strane želim dati i dajem maksimum
ali ako imaš recimo dvoje skroz malih pa to je gotovo nemoguće organizirati da ukradeš samo svojih sat vremena, što je meni osobno
ne samo potrebno nego i nužno

pa tu svakako stavljam buđenja noću ili nespavanje uopće
kad samo zamislim kako to mora izgledati sa dvoje ja ne mogu niti sliku tu izdržati
to sam samo ja i kod mene je tako
vjerojatno da me se bacilo u takvu vatru izdržala bih i preživjela kao i drugi ljudi
samo puno teže nego ovako s jednim po jednim
sad sam prilično odmorena jer mi je prvo dijete veliko i mogu u nove izazove i pobjede
ovo su naravno samo neke crtice, vjerujem da i mala razlika sigurno ima neke svoje draži
i baš mi je dirljivo kad se onako mali vole i grle i ljube i brinu jedno o drugom
samo što meni, nevjernom tomi kad zagrebe ispod površine više na pamet padaju ove neke druge tehnikalije

[moia]

Ja sam čekala, pa su tri godine razlike. Sada bih da sam išla na drugo odmah, i to zato da olabavim. Jer sam ja osobno s drugim olabavila. Ne možeš više kako bi htio, pa onda živiš kao se može, na korist i veselje svima oko sebe. Da me hoće, rodila bih sad još jedno, pa odmah brzo (koliko brzo smijem zbog carskih) odmah drugo. Ali ako dobiješ dvije "teške" bebice, kuku lele.

Više onako iskreno ljudski mislim da je to pitanje imaš li realnu podršku i pomoć okoline ili si sama, s mužem koji radi, ne kuži baš i ima dvije lijeve ruke (čak i ako ima volju). U toj varijanti - bolje dulje, bar za prvu turu. Ja sad već svoju djecu držim za pomoć. Bar bi se bekeljili bebi, pa je zabavljali i bacili joj zvečku u ogradicu dok ja skuham...

kod mene je ta situacija, nemam nikoga osim muža, a njega uglavnom nema. ma najveći mi je problem moja malena koja jako sliči tvom sinu kojeg si opisivala, pa me doista malo strah da se ne bi dogodilo da i drugo dijete bude takvo, e onda bi moglo biti grdo

[hipernova]

da, kao što već netko kaže, bitno je ako imaš neku pomoć sa strane da znaš da možeš računati kad ti je najpotrebnije.

[studena]

ja ću samo sa sličnom razlikom među curama,
potpisati flopicu u potpunosti,
i dodati da su iznimno vezane i da se obožavaju

[Anemona]

i baš mi je dirljivo kad se onako mali vole i grle i ljube i brinu jedno o drugom
samo što meni, nevjernom tomi kad zagrebe ispod površine više na pamet padaju ove neke druge tehnikalije

Ovo mogu u potpunosti potpisati. Divno je kad su braća od malih nogu zajedno i kad se vole, imaju zajedničke interese, zajedničku igru, ali još divnije je kad je mama kod zdrave pameti.
Naravno, nisu sve žene iste, več smo negdje pisale svoje doživljaje trudnoće i prve godine.

I uz pokoji dodatni faktor, ipak ću, nadam se odgajati "jednog po jednog".

Prednosti koje vidim u velikoj razlici su:
- prvi je več definitivno velik, samostalan, sa svojim potrebama koje nisu usko vezane za mamu
- ako Bog da i bude sve ok, možda se taman poklopi da sam doma kad prvi krene u školu

[Val]

Ja sam imala u jednom trenu i trojicu u pelenama . Rodila sam treće dijete 18 mj. nakon blizanaca i bilo je naaaaporno, ali oni su si ekipa i neopisiv je osjećaj kad ih vodim trojicu za ruku, a svi skoro jednaki. Ova dvojica ''vuku'' trećeg i napredan je u svemu, tako da se mogu skoro sve zajedno igrati.
Nisam još požalila zbog male razlike.

identično je bilo i kod nas. sada su ko trojčeki. samo mi je žao što vrijeme brzo prolazi i više nisu mali mali.

[jelena.O]

kod mene 2x po 4.5 godine, dok ja rodila 3 moja sister uspjela ih rodit 5

[roman972]

Ovo mogu u potpunosti potpisati. Divno je kad su braća od malih nogu zajedno i kad se vole, imaju zajedničke interese, zajedničku igru, ali još divnije je kad je mama kod zdrave pameti.
I uz pokoji dodatni faktor, ipak ću, nadam se odgajati "jednog po jednog".

Prednosti koje vidim u velikoj razlici su:
- prvi je več definitivno velik, samostalan, sa svojim potrebama koje nisu usko vezane za mamu
- ako Bog da i bude sve ok, možda se taman poklopi da sam doma kad prvi krene u školu

Kod nas je baš tako ispalo.
(Nije bilo tako planirano, ali se zaredalo neuspješnih trudnoća). I velika razlika ima svoje prednosti (kod nas 8 godina).
Veće dijete je već dosta razumno, samostalno, odgovorno, nema ljubomore, nisu si konkurencija, pa imaš više vremena i snage za bebu - svako dijete dobije "punu porciju" roditeljske brige i ljubavi.
I putovanja su lakša kad je samo jedno dijete malo a ne oboje (mi smo puno putovali i išli na izlete).
Unatoč velikoj razlici uvijek su se dobro slagali.

[hipernova]

Kod nas je baš tako ispalo.
(Nije bilo tako planirano, ali se zaredalo neuspješnih trudnoća). I velika razlika ima svoje prednosti (kod nas 8 godina).
Veće dijete je već dosta razumno, samostalno, odgovorno, nema ljubomore, nisu si konkurencija, pa imaš više vremena i snage za bebu - svako dijete dobije "punu porciju" roditeljske brige i ljubavi.
I putovanja su lakša kad je samo jedno dijete malo a ne oboje (mi smo puno putovali i išli na izlete).
Unatoč velikoj razlici uvijek su se dobro slagali.

potpisujem Romana i Anemonu

[Smajlić]

- ako Bog da i bude sve ok, možda se taman poklopi da sam doma kad prvi krene u školu

tak je bilo kod nas s prvim i drugim i to mi je bilo odlično!

[Cheerilee]

Meni taman ističe treća godina trećeg porodiljnog kad mi najstarija kreće u školu...
Možda odlučimo produljiti na još tri !

[moia]

čitam ovo o velikoj razlici i izostanku ljubomore evo već drugi put ovdje, 8 godina razlike, nema ljubomore itd.. pa moram upozoriti da nije baš to tako neko pravilo.

moja prijateljica je prošle godine rodila sina, kćer joj je je tada bila 9 godina stara i bilo je problema i još uvijek ih ima na žalost i toliko da je pedagogica u školi predložila da ode sa malom negdje dva tjedna sama i ostavi sina kod bake ako već muži radi jer je prilično kritično.

sjećam se također moja prijateljica iz oš je imala 10 kad je dobila brata, drama je trajala dobrih 2-3 godine, kasnije mu je postala najbolja sestra na svijetu, ali prvih godina je bilo jako dramatično, emocionalnih ispada je bilo čak i u školi radi toga, stalno je pričala samo o - tom svom bratu-, ali stalno.

[mikka]

Moj muž je zbilja zlatan, presvlači, kupa, uspavljuje tako da sam bez brige. Ali ipak trebam izdržati sama do 4 popodne. Da barem imam par ruku više

to ti dode s brojem djece, s jednim nisam mogla "nis", s dvoje (22 mj razlika) sam bila skoro stalno sama (muz terenac) i mogla sam sve, a s troje mi se cini da mi je lakse nego ikad, muz opet dosta putuje i sama sam s njima, ali tak mi je nekako neopisivo lakse, ne znam doduse zbog cega je to ali tako je. ok jest da bi voljela da ih ponekad ne vidim pola dana ali sta je tu je