Bok drage curke,

imam par pitanja i nadam se da ćete mi pomoći sa savjetima i Vašim iskustvima.

Imam 28 godina.Rodila sam malu prekrasnu curicu 21.03., znači evo je ima malo više od mjesec dana. Ali nekako mi se čini da se još nisam privikla na tu novonastalu situaciju. Kao da mi fali stari zivot u kojem smo moj muz i ja sami. Jedan dan mi je sve super i divna mi je bebica, a jedan dan mi se nista ne da oko nje i sve mi je to pilana. Trebala bih bit sretna i poletna, a ja od dana do dana. Nekad mi se čini da neću to sve moći, toliko posla oko bebice. Kao da jos nisam spremna bit mama, i jos mi je nekako nepojmljivo da je to moje dijete.. A moji starci mi puno pomazu, mama mi skuha i opere robu i pomogne oko male, znači nisam sama. Imam pomoc sa svih strana.

Ali eto kazem, ne mogu se još naviknut da nam se zivot u potpunosti promjenio, pogotovo sto nitko od mojih prijateljica nema djecu i sto su u sasvim drugim filomovima od mene. Onda me uhvati griznja savjesti kako mogu tako razmisljat jer djeca su kako kazu najveca radost. Ne znam, valjda je tako to normalno, vjerojatno treba vremena da se naviknemo i ja i mz, i da prihvatimo da nam se zivot promjenio, ali nabolje

Eto ako netko ima neki savjet ili mozda vlastito iskstvo volila bi da mi napise...

Hvala Vam puno ))))