Kako vaši partneri to doživljavaju, osobito kad je kriza?
Mi recimo prolazimo kroz, ajmo reć, jednu takvu krizu.
Moja 2-godišnjakinja u zadnje vrijeme voli kontrirat svemu i svačemu, a kad dođe iz vrtića bi cikila svakih pol sata, po noći isto miljon puta. I grinta i cendra onako, reda radi.
Ja ponekad počnem kukat MMu kak mi je naporno, da je malo uzme i odvuče pažnju na nešto drugo, on najčešće tako i napravi, ali se sam se baš uvijek ne sjeti, moram ga podsjećat.
Uglavnom ,danas mi je rekao da čemu onda sva ta priča o dojenju kak je dobro i korisno, kada je sad problem jer " bi se trebala odviknut".
Naravno, začuđeno sam ga pitala zašto misli da bi se baš sad, u ovoj najzahtjevnijoj fazi trebala odvikavat, i to mojom voljom, pa imat još jednu frustraciju više.
Mislim, podržavam on mene u globalu, ali čim dođe neka kriza (ovo nam je prva s dojenjem), onda ovako.
Rekla sam mu da mi treba njegova podrška i pomoć, a ne da odmah optuži dojenje za sve.
Jer kad već 4. put u sat vremena traži ciku, to onda nije iz potrebe, nego iz dosade.
I ako je onda neko nečim zabavi bude sve ok.

Kako je to kod vas?

Inače, kažem ja jučer MM-u "Čini mi se da nam je dijete u "ne-fazi",
a na to će ona "nisam u fazi, mama ti si u fazi..tata je u fazi"