Slinjenje u trudnoći

[naniluc]

MM i ja željeli bi u budućnosti još jedno dijete, no ja se bojim za svoje mentalno zdravlje, naime, trudnoće su mi bile teške- mučnine, povraćanja- cjelodnevna, puuuno dobivenih kila usprkos povraćanju, mirovanje, no te simptome bih mogla podnijeti još jednom, ali ono odvratno slinjenje, nemogućnost kontrole sline - to bi me izludilo. Zanima me kako se ostale trudnice nose s tim ako imaju takav problem, ima li kakav prirodni preparat za smanjenje tog čuda . Zbog tog slinjenja nisam ni izlazila iz kuće kad sam prestala mirovati jer kako nekamo izaći, a svaki čas trebaš pljunuti ili ti se želudac digne kad progutaš tu odvratnu gladnu slinu, fuj, fuj samo kad se sjetim. Moj ginekolog mi je rekao- takve sam sreće. Sline su prestale oko 5 i pol mjeseci, ali do tad su me izludjele .

[Beti3]

Puno sline u trudnoći je normalno. To je i jedan od prvih znakova trudnoće. No, ja nikad nisam osjećala da mi je to problem.
A možda ti idući put neće biti tako jako.
Mislim da se nikakav lijek za to ne smije u trudnoći.
Grickanje krekera mozda pomogne.

I znaš, ako ti je slinjenje najveći problem u dobivanju djeteta, onda si jako sretna osoba.

[naniluc]

Da, i ja mislim da sam sretna što se toga tiče- time sam se tješila u prijašnje tri trudnoće, no ako bih ikako to mogla izbjeći .... kako sam već rekla-sve podnosim, ali to- kod mene nije slina bilo u malim količinama već su nekontrolirano curile- pomoglo mi je samo cuclanje peperminta ili nekih drugih tvrdih bombona, no nakon toga sam onda povraćala- sline...

[Kaae]

Navodno je znak trudnoce kod nekih zena, obicno onih s mucninama.

Mene mucilo mozda par puta, ako i toliko. Po slini nikad ne bih znala da sam trudna. Probaj eventualno naci nesto sto mozes pojesti. U mojem slucaju, stapici i slicno su ispali najvece zlo. Fuj, bas zlo i naopako.

[Lutonjica]

naniluc, ja nisam slinila, ali sam imala užasne mučnine i povraćanja i gubljenje kila. i potpuno razumijem tvoj strah od iduće trudnoće. ja sam skupljala hrabrost 3 godine, a ni onda još nisam bila psihički spremna za to.
i užasno me živcira kad mi žene kojima nije bilo ni blizu kao meni govore da pretjerujem ili da sam preosjetljiva i daju mi raznorazne savjete - koje sam sve i sama probala, ali mi pomoći nije bilo.
to mi je kao kad sam imala užasno bolne menstruacije i kljukala se voltarenima i satima ležala na podu kupaone u grčevima i vlastitoj bljuvotini, frendica rekla "o da, i mene boli menstruacija, pa si popijem kamilice i stavim termofor na trbuh i odmah prođe - a da i ti to probaš?"

[kle-klo]

I ja sam imala problema sa slinjenjem u zadnjoj trudnoći i ništa nije pomagalo dok se samo nije povuklo u 5 mj. trudnoće...
Da to nisam proživjela ne znam da li bi mogla povjerovati koliko je to grozno i ponižavajuće: svakih 30 s pljuckati (progutati nije dolazilo u obzir jer je odmah bilo rigoletto ), u takvom stanju je teško ako ne i nemoguće razgovarati na tel. a kamoli neka druga socijalna interakcija.

Za utjehu ti mogu reći da mi je prva trudnoća bila bez slinjenja i bez mučnina pa možda ti se posreći i u sljedećoj prođeš bez toga....

I iako znam da treba hrabrosti ići na još jednu moguće tešku trudnoću ja sam svoju preživjela tako da sam si uzimala dan po dan i pokušavala ne razmišljat o sljedećem.

[naniluc]

Meni su te odvratne sline bile u sve tri trudnoće: U prvoj su trajale do 5 mjeseci, u drugoj do 4 mjeseca, a u trećoj skoro do 6 mjeseci- uz sve moguće divne tegobe u trudnoći. U trećoj trudnoći sam morala strogo mirovati pa sam pljuvala na ručnik kraj kreveta- možete misliti kak je to ponižavajuće, a nedaj bože da ti neko upadne u sobu- taj se više nije pojavil dok se nisam porodila. Muža nisam poljubila 6 mjeseci i stalno sam pazila da djeca ne ugaze u to,fuj,fuj,fuj. ( Da se zna- mijenjala sam ručnik svaki dan ) Bila sam ljuta i na sebe i na sve oko sebe, a kad bih nekome rekla kak mi je, rekli bi da nisu nikad čuli za to i smijali se .Pročitala sam u jednom članku da ako to traje duže vrijeme može doći i do oštećenja jetre.

[Anemona]

naniluc, stvarno grozan problem.
Što dr. kaže, jel ima kakve pomoči?

[naniluc]

Kad sam mu za to rekla u prvoj trudnoći, rekao je da to sa trudnoćom nema veze nego sa nečim drugim- nije rekao sa čim. U drugoj trudnoći mi je drugi doktor rekao " Bože, pa niste Vi jedini pa skoro sve trudnice imaju taj problem"- spominjal je neki stručni izraz koji nisam upamtila, u trećoj trudnoći, vjerojatno poučen iskustvom, moj ginekolog se malo raspitao i ustanovio da samo mali postotak trudnica ima probleme s tim( mislim da je rekao 5 % ) i da tome nema pomoći već se mora "pregrmiti" i to je to. Pitala sam čak i u biljnim ljekarnama, no oni u trudnoći ne daju ništa za nešto takvo, a i nisu se susreli sa nečim takvim. Pa si sad ti pomozi. Ne uspijevam ništa naći- barem neku alternativnu metodu ili neku prevenciju- kad mi ne znaju reći niti od čega se te sline stvaraju

[Jurana]

I ja sam u posljednjoj trudnoći imala previše pljuvačke (uz 100 dana povraćanja ). Prošlo je između 20. i 22. tjedna. U nekoj knjizi sam pronašla neke savjete za smanjivanje i sve sam ih isprobala, ali nisu pomogli pa sam ih i zaboravila. Tako da ti nisam pomogla.

Lutonjica, tvoj post kao da sam ja pisala, i za trudnoće, i za menstruacije.
Meni je mama jednom rekla da skuham ručak kad sam se tako previjala i, kad sam joj ja rekla, da ne mogu, da ležim, rekla je: pa šta, malo ležiš, malo miješaš

[Optimisticna]

malo lezis malo mjesas, ko da se sexas. stvarno...
Slina... sad se prisjecam, mene nije toliko psihicki ubijala. Slinila sam ko bernardinac ali vise me ubijalo povracanje. na jedan rigoleto isla su prosjecno cetiri pljuca popracena zvukovima podrigivanja. Pljuc je ponekad isao iz jednjaka i trenutacno sam se protiv te napasti borila colom i kruhom ali olaksanje bi bilo kratkotrajo- sljedio bi nemili rigoleto. Olakotna okolnost je bila to sto sam od pocetka na bolovanju tako da sam bar bila slobodna da pljuckam i ono drugo kad ocu i koliko god me volja. Bila sam hapy kad sam samo pljuckala jer imam rizicnu trudnoc i veliki stres je bio napinjanje kod povracanja. Pocetak je bas tezak i malo se priznajem i meni sve zamjerilo... ali po malo. tek mi je prvo na putu.