Eto, ja sam svog "naucila" da nema nosanja za uspavljivanje, barem ne nocno, preko dana jos i napravim krug-dva po stanu al ako ne krene tonut u san odustajem.
Starijeg sam nosila i nosila i nosila...pa bi on zaspao, ja ga spustim, on se budi pa ja opet nosim, nosim, nosim... Pa napokon zaspi a ja se sljedecih 20 minuta suljam iz sobe, doslovno napravim korak pa stanem i osluskujem. Napokon dodem do vrata, zatvaram ih za sobom uvjerena da sam napokon slobodna kad zacujem plac... A ne, nema toga vise. Sad je moja teorija ovakva; ako je sit, suh i ako sam kraj njega, mazim ga, pricam mu, drzim ga na rukama (lezeci) a on i dalje cendra onda ok, nek cendra. Ja sam ispunila sve njegove potrebe ukljucujuci i onu za mojoj blizinom, na njemu je samo da zaspi.
Nisam ovog manjeg ni sekunde nosila navecer ni ponoci. Ni necu.
Preko dana najcesce skacem na pilates lopti s njim i tako mi najbolje zaspi.