Jesam, i on je bas i poceo ludit negdje u vrijeme kad sam ju dobila ali je ona prosla a on postao jos gori...mikka prvotno napisa
Al ovo mi je druga menga od poroda, s prvom nije bilo "nuspojava".
 |
|||
|
|
|||
Jesam, i on je bas i poceo ludit negdje u vrijeme kad sam ju dobila ali je ona prosla a on postao jos gori...
Al ovo mi je druga menga od poroda, s prvom nije bilo "nuspojava".
valjda se nes poklopilo. nis, onda u subotu dovedi djecu da se igraju s mojima a ti idi spavaj. dosla bi ja do tebe ali ova mala tako urla u sjedalici da mi prisjedne. jedino ako zivis blizu busa.
Zivim blizu busa
Hvala ti puno na ponudi al vec imam dogovoren cjelodnevni babinjak u subotu. Mi babe i oni djeca, veliko dvoriste i pas koji ce ih cuvat
Malo cu baterije napunit, nadam se.
drzim fige
Cure moje, 5 sati u komadu sam spavala! PET!
Oko 1 ujutro je bilo urlaone i nacicavanja, u 6 je trazio cicu, pojeo i nazad zaspao kao u dobra stara vremena! I vidno je odmoran i on i ja. Bas smo se dobre volje ustali. A i Sven je odspavao do jutra u svojoj sobi, napokon je i on shvatio da nema smisla da dolazi u 3 ujutro jer se nece nista naspavat zbog ovog malog.
Tako da vlada iznimno pozitivna atmosfera u mom stanu!
super!
čitam, pratim, suosjećam s tobom i drago mi je da ide k boljem!
užibvajte svi u današnjem sunčanom danu i pozitivnoj atmosferi
Cure moje, 5 sati u komadu sam spavala! PET!
Oko 1 ujutro je bilo urlaone i nacicavanja, u 6 je trazio cicu, pojeo i nazad zaspao kao u dobra stara vremena! I vidno je odmoran i on i ja. Bas smo se dobre volje ustali. A i Sven je odspavao do jutra u svojoj sobi, napokon je i on shvatio da nema smisla da dolazi u 3 ujutro jer se nece nista naspavat zbog ovog malog.
Tako da vlada iznimno pozitivna atmosfera u mom stanu!
Jeeeeeeeeeeeeeeeee!
Koliko sam iskusila, kad se nađemo u tim premorenim stanjima, mi ili frendice, ponekad je dovoljno da ti netko sa strane kaže - moraš se odmoriti, jer uđemo u takav neki ciklus ludila, mozak otkaže.
Ne znaš koliko mi je poznat i blizak i koliko sam puta prošla ovaj tvoj put - od očaja, premora, preko neočekivanog pomoćnika, pa druženja i punjenja baterija!
Tako mi je drago da si dobro!
Drago mi je da si napokon uspela da se odmoriš.
L. je isto tako šizila 2-3 nedelje. Noću se budila na svaki sat i u polusnu plakala. Nije htela jesti, nego samo da je držim i mazim. Par noći smo spavale u fotelji sedeći, jer sam već počela sa njom u naručju padati. Kad joj je izašao zub sve se vratilo u normalu. Prespavala je celu noć sa jednim buđenjem za jelo.
Ali nije potrajalo, jer se prehladila i opet je počelo buđenje zbog kašlja i začepljenog nosa. Imam osećaj da se nikada više neću naspavati. Čim prođe prehlada krenuće novi zub i tako u krug.
Evo i ja sam napipala zubic. Izgleda da ga je ipak to mucilo... Al bas me cudi da ga je tako dugo. I to nam je tek treci, pa kaj ce bit kad krenu ocnjaci i kutnjaci??
Dudu vise nemamo, od prekjucer ju nije uzeo a ja odustala od nuđenja nakon podoja, sad zaspi na cici, znam da ni to nije najsretnije rjesenje al kaj da radim kad ne pomaze ni nosanje ni pjevanje ni nista, samo cica.
Kad dođeš do nivoa kad se više i ne obazireš na činjenicu da si odavno pala s nogu nepovratno, onda ćeš znati da si prešla u viši stadij roditeljstva
Ali to naravno ne znači da se nemamo pravo izjadati jedna drugoj, meni pomaže samo spoznaja da nas ima još
Posljednje uređivanje od Trina : 18.05.2012. at 16:13
jednostavna je cinjenica da nakon sto dobijes dijete nikad vise, cak ni u najboljim danima, neces biti odmoran kao kada nisi imao dijete :D
Da, to je to.
I nikad nećeš više imati onaj duševni mir koji si imao prije djece. Uvijek neke brige, misli, planovi..
Ovo je velika istina.
Imam samo jedno i ima več skoro 5 godina, ali nema tu više odmora.
Mislim, nije to nešto specijalno loše, ali mi je nevjerojatno kako se i dan danas nisam s time pomirila.
ma ne sekiraj se, moja spava jedino na cici, po noći ne, pocica i okrene se, ali po danu moram s njom ležati jer se u 2 sata probudi 4 puta i onako snena traži samo cicu i moju blizinu. I mene to već ubija, to nacicavanje i ležanje, a ima 17mjeseci...Ali šta da radim, proći će, tješim se...
Nek si se ti naspavala i odmorila, a sad skupljaj snagu za slijedeću epizodu
I bit će gore, opet ćeš biti nenaspavana skroz. I važno se samo pomirit s činjenicom da je faza krajnje iscrpljenosti prolazna jednako kao i faza gotovo dovoljne naspavanosti. Otkako sam to prihvatila kao životnu činjenicu sve mi mnogo lakše. Nije da mi je sve rozo, ali ono znam da će proći. Sva ova mudrost mi ne pomaže puno u 3 ujutro kad se bude jedan za drugim svakopola sata, ali barem po danu ne razbijam glavu time kako si pomoći, kako njih promijeniti, kako drugi...
Joooooj, ja se sve nadam da cu se uskoro pomiriti s tim...ali prosle su dvije i pol godine i jos nista...Ovo je velika istina.
Imam samo jedno i ima več skoro 5 godina, ali nema tu više odmora.
Mislim, nije to nešto specijalno loše, ali mi je nevjerojatno kako se i dan danas nisam s time pomirila.
Sve mi se cini da cu kao Anemona...
A najvise od svega volim spavati...
Ovo je toliko prokleto istinito. Ma i kad nisu samnom nema tu vise onog mira, nema sanse da mozak ikad vise bude na off koliko god se trudila.
I ja znam da vi znate da ja znam da je ovo bila faza.
I 1000 puta me nazvala neka frendica u suzama, iscrpljena do boli govorila kako vise ne moze, kako mora spavat jer vec pada u nesvijest i ja sam svakoj redom govorila da je faza i da ce proc. Ma samo tu na forumu sam to 100 puta napisala.
Al ne znam zasto se ja ne mogu prisilit da sad ja zovem te iste frendice i placem im. Meni je lakse pojadat se vama iako bi me one jednako razumjele. Ne znam, bit ce da sam prava Rodusa, kako me mnogi nazivaju
Uglavnom, malisa sad mirno spava, vidim naziru se i gornje jedinice sto znaci da mojim mukama nije ni priblizno kraj al eto, sad cu spavat kolko ce mi ta mala osoba od 10 kila dozvolit.
Pa kad krenu jedinice jadam vam se opet, budite sigurne
jedna stvar je da ne može biti kao prije, bez djece. ko se toga uopće više i sjeća
a druga stvar je biti nenaspavan.
biti nenaspavan je nenormalno stanje.
a to će proć. djeca od 3/4 uvrh glave 5 godina uglavnom spavaju. ne možeš biti normalan ako si nenaspavan.
ma nema tog mira,ako ne živiš sama - gledam ja bakice u parku te moram mu ići zakuhati juhicu, te moram mu ići speći palačinke, pa moram mu do apoteke, po kod dr. po recept, sve mislim one tako tepaju i kukaju o unucima, kad za po ure siđe dedo medo i briše se od palačinki
ma nema tog mira,ako ne živiš sama - gledam ja bakice u parku te moram mu ići zakuhati juhicu, te moram mu ići speći palačinke, pa moram mu do apoteke, po kod dr. po recept, sve mislim one tako tepaju i kukaju o unucima, kad za po ure siđe dedo medo i briše se od palačinki
takva ću ja biti za 40-50 godina, ha ha
a što se tiče nenaspavanosti, eh, ja u tome vidim dobrobit (ne u nenaspavanosti) jer sam skužila da mogu i s manje sna
još kad bih mogla uopće ne spavati, gdje bi mi bio kraj
Uh, ovo si nikad ne bih poželjela.
Kod mene nije toliko problem rano ustajanje (lažem, je), veči problem je "prisilno" ustajanje.
Meni je bitno da se spontano probudim i da se još barem malo rastežem u krevetu (ok, može i puno, ali za početak može i minutica) i onda sam kao nova.
A ovakva buđenja kad prvo skoči dijete, pa istu sekundu dojuri pas, ja još dobro ne vidim, a več iskrcam dijete na wc, brzo otvaram vrata i vodim psa van,... luda sam od toga.
Samo žalim susjede koji me vide takvu u piđami na dvorištu.
Sorry, ali mene ovo tjera na na smijeh. To je za mene SF , nedosanjani san, utopija........
Pa i meni je to SF i zato šizim. Nikako se pomiriti time.
Sorry, ali mene ovo tjera na na smijeh. To je za mene SF , nedosanjani san, utopija........
Uvijek sam ujutro zombi.
Ok, Euthyrox sad malo pomogne.
ovako i kod mene
i nikako ne razumijem SP ( pogotovo kad vidim da tipka u 3-4 ujutro)
pomislim kako, kako može biti budna i normalna u to vrijeme
možda sam malo i zavidna, onako podsvjesna
jer ja u to doba nit sam sposobna bit budna
a normalna pogotovo ne...
Mislim da je kod SikePike razlika (molim te SP ispravi me ako sam u krivu), što ona ne radi i ne diže se u 6, nego kasnije. Vjerojatno ima priliku i leči s djetetom popodne, ako je baš umorna.
pa ni ja ne radim pa se dižem u 6.
Ma znam, Anemona, razumjela sam ja tebe.
Nego, kad god procitam ili cujem rijeci tipa: spontano budjenje, prospavana cijela noc, mir i tisina, dosada.....(dalo bi se jos nabrajati), nasmijem se jer su za mene jos uvijek ti pojmovi izbrisani iz mog rjecnika.
Ali, s nadom im ja cuvam mjesto za glamurozni come back
I?
Da li ti je to dosta sna, ili ne? (O tome pričamo)
Anemona, ja te razumijem jer sam ista takva. Preko tjedna se ustajem u 5:30 i to prisilno ustajanje me ubija pa kad pomislim da ću tako cijeli život muka mi dođe, a zapravo sam prava spavalica i to rano ustajanje mi je jednostavno protuprirodno ne mirim se s tim, a penziju i ako dočekam tada vjerojatno neću ni moći spavatiKod mene nije toliko problem rano ustajanje (lažem, je), veči problem je "prisilno" ustajanje.
Meni je bitno da se spontano probudim i da se još barem malo rastežem u krevetu (ok, može i puno, ali za početak može i minutica) i onda sam kao nova.
A ovakva buđenja kad prvo skoči dijete, pa istu sekundu dojuri pas, ja još dobro ne vidim, a več iskrcam dijete na wc, brzo otvaram vrata i vodim psa van,... luda sam od toga.
Samo žalim susjede koji me vide takvu u piđami na dvorištu.
Koksy suosjećam i šaljem jedan
Hej draga koksy, znam o čemu pričaš. Moja curka je sad sa 8 i pol mjeseci počela spavati cijelu noć, iako ponekad joj moram davati vode. Sve je krenulo kad su nam počeli nicati zubići sa 3 mjeseca. Uredno je papala po noći nekoliko puta. Najgora su mi bila sad zadnja dva mjeseca kada se budila svakih pola sata. Bilo mi je jako teško ali nije ni ona jadna kriva. Bilo joj je lakše kad sam ju malo nosila i mazila. Nakon toga bi zaspala ali nakratko. Ono što se nama promijenilo je to da je počela odbijati mlijeko prije jedno tjedan dana. Morala sam joj kompletno promijeniti meni tako da što više uključim mlijeko (jogurti, mliječne kašice, svježi sir) kako je to moguće. I gle čuda počela spavati cijelu noć bez hranjenja. Jedino je meni sad ostala navika da se budim svakih pola sata, sat pa samo navirim u krevetić da vidim jel sve ok. A moje zlato spava ko top
Ja padam s nogu isto sama sam s njim evo godinu dana najgore mi je bilo jućer išla sam s njim u klaićevu kod fizijatra 30 km tamo i 30 natrag oprala me kiša od glave do pete nosi njega vadi kolica stavi ga u kolica ponesi papirologiju s njim sve na rukama tamo predaj uputnicu čekaj s njim skini ga budi dobre volje da nesto fizijatrici pokaže obuci ga i opet ista procedura s njim u auto stavljaj kolica u auto,onda je bio gladan stani na autobusnoj stanici daj mu jesti,ajd zaspo je,taman zaspi ja moram ić do faxa kad sam već u gradu opet njega vadi van kolica ista procedura samo kaj je kiša manje padala i onda još na faxu nisam obavila kaj sam trebala. Došla doma sve me čeka kuhaj ručak on puže taman mi sve izvadi iz ormara ode dalje u drugi ormar,pospremim prvi on rasturi drugi,pospremim drugi on se vrati na prvi-da za kljućim bilo mi je da nazovem doktora da mi da uputnicu za vrapće umorna sam već,a kad se požalim muzu onda veli možeš mislit kak je meni ja radim fizički 12 sati i eto kao ja se ne smijem zalit jer sam doma pa mi je lijepo
Ajde, ajde, ja sam sama sa svojih četvero, imam muža koji, i kad je u rijetkim trenucima kući, zasere sve što se zasrat da pa, osim za djecom, čistim i za njim, imam dva apartmana koja čistim sama, imam vrt, imam milijardu obaveza i bebu koja mi je konstantno u rukama. Sve se može, samo što treba gledati s vedre strane na život i na obaveze.
A imam i čitavu hrpu baba koje svako malo nalete poviriti pa se i s njima moram bakćati. Ma svašta
lastavice, nek' si se požalila, ali ...Nije to ništa. Samo jedno dijete, a muž ipak dođe nakon 12 sati. Da ih imaš par komada, a muž ne dolazi par mjeseci, što bi tek onda.
Što se tiče ormara-samo jedan ostavi da otvara, sve druge zalijepi, zaveži, kako bilo. I taj jedan ne pospremaj do navečer. Riešen problem.
samo da se prijavim u klub- troje klinaca, škola, vrtić i jednogodišnjakinja, padam s nogu od pon do petka, sub i ned je malo lakše jer je MM doma
spavanje je koma ali iz iskustva znam da se popravi oko treće, četvrte godine, pa sam se tempirala da izdržim u ovom modu još malo
da, ne radim (zapravo, od kuće honorarno pišem za jedan portal), i živim utopiju rastezanja po krevetu (još desnu siku, pa lijevu siku, pa desnu, pa lijevu...), nemamo psa
s M. legnem popodne, nekada zaspem odmah pored nje, nekada zaspem kada se probudi pa onda odrapimo još sat vremena sna
ma, u svakom slučaju, znam ja da ovo što radim nije zdravo, nekada ne odspavam ni 4 sata u komadu
ali sada mi može biti pa se previše ne zamaram
znam da će biti drugačije kada M. bude samostalnija i kada joj ne budem toliko predana preko dana
ovako me iscrpi jer ne budem sama sa svojim mozgom cijeli dan, a to mi treba
a to jesam li normalna, pa šta ja znam... ujutro nisam od onih kojoj treba da nadođu, kad se ustanem, odmah sam tu i sada, u punom pogonu (mm sjedi na krevetu pa 10 minuta oblači čarape, onda se vuče po kući, sjedi sto godina na wc-u, dok pije čaj muli - dok ja sve to izobavljam jako brzo i usput napravim hrpu drugog posla - ono - tasmanijski vrag)
Beti on rasturi cijelu kuću u par minuta,al dobro sad sam mirnija onaj dan sam bila fakat koma pa sam se morala malo požalit,jer me još i muž navećer opro da je on došo s posla nije ni sjeo ni jeo a ja ga napala s obavezama jer ja sam tip koji hoće odmah i iste sekunde da se to riješi. U nedjelju imam slobodan dan idem s frendicama na izlet a tata i sinek bu se družili
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom