Ljudi beze od nesrece draga Patik .Smrt deteta je nesto najgore i cini mi se da oni ne zele imati u blizini nekoga kome se desila ta strahota kao da time ponistavaju postojanje takvih tragedija.
Da,i ja sam dozivela nesto slicno.Posle tragedije htela sam biti u kontaktu sa samo par najblizih ljudi.Jednostavno nisam bila sposobna za neki siri krug nazovi prijatelja.To ne znaci da nisam ocekivala da mi ti ljudi bar sms puste.Kao da sam i ja umrla sa svojim detetom.Telefon je mesecima sluzio da me pozove par ljudi i to je to.Jedna od tih par osoba sa kojima sam htela biti u kontaktu je iznenada prestala da se javlja i da dolazi.Pozvala me je samo par puta za nekoliko meseci,obecala da ce me pozvati u setnju( a nije).Ja sam je cekala,ocekivala,bila mi je draga.Mislila sam da sa njom mogu pricati.Kad sam se vratila u zivot htela ssam da delujem sasvim normalno,kao da se nista nije desilo.Tragediju nisam pominjala,izgledala sam kao i pre.Cini mi se da im se ni to nije svidelo.Nisam htela da me ti ljudi vide slomljenu .Bivsu prijateljicu sam samo distancirala od sebe bez ijedne reci objasnjenja jer ona to nije ni trazila(dobro je znala o cemu se radi).Vrhunac je bio kad sam cula da kao razlog nase razdvojenosti navodi to sto sam ja postala cudna.E takvi su ljudi!
Cudna?Pa gledala sam kako mi dete umire,curko.I nisam cudna.Hvala Bogu da sam ostala sasvim normalna ali sa velikom ranom na srcu.
Ja stvarno nisam ni sa onima sa kojima sam bila u to vreme u kontaktu puno pricala o detetu i svemu sto se desilo.O mojoj devojcici sam pricala samo sa mm a prijatelji su mi trebali da pricamo o nekim obicnim stvarima kako bi mi pomogli da se vratim u svakodnevni zivot.Nekima je i to bilo tesko.Zato sam i ja upotrebila filter i sada mi je mnogo bolje.Ma citav svet se gleda drugacijim ocima posle ovakvih stvari a ne samo odnos sa ljudima.