Podijelila sam to samo s odabranim prijateljima za koje sam znala da neće dramiti oko toga i da će to normalno prihvatiti. Obitelji nisam rekla (osim bratu) jer sam htjela sebe poštediti od njihove emotivne involviranosti. Cure s foruma su mi bile podrška. Da nije bilo ovog foruma ne bi naučila o MPO sve što je trebalo i ne bi nigdje dobila takvu podršku i razumjevanje.

Zapamti, ti nikome ne moraš ništa reći, to je tvoja intima i tvoja je odluka s kim ćeš ju dijeliti.
Ja sam ju dijelila samo s onima za koje sam znala da ću dobiti onakvu podršku kakva meni treba, ne kažem da mi mama ne bi dala podršku, ali bi to bilo toliko nabijeno emocijama da ja to tad ne bih mogla podnijeti, to bi mi bio teret.
No, ti najbolje znaš kakvi su ljudi koji te okružuju i kako reagiraju u krizi. Imam jako puno prijatelja, tek nekoliko ih je znalo, ostali su saznali za način oplodnje tek nakon što sam zatrudnila. Tako mi je bio lakše.

Ona koja nije pisala ti je dobro rekla "ali to sam ja". Isto tako ti i ja kažem, ali to sam ja, svatko ima svoj način i svi su oni dobri, moj za mene, tvoj za tebe... savjetovala bi ti da se okružiš podržavajućim ljudima. Hoće li ih biti 100 ili 1, svejedno, jer nitko osim onih koji sami prolaze (ili su prolazili) kroz MPO te ne mogu stvarno razumijeti.
Važno je da se ne dovedeš u situaciju da ti bude teško jer nekome moraš nešto objašnjavati, pravdati se... ljudi najčešće malo znaju o MPO, a ponekad čak i ono što misle da znaju nema veze sa stvarnošću.
Sretno!