Obično preokrenem očima, napravim blaziranu facu i dignem obrve... valjda mi se iznad glave pojavi upitnik i očito u tom trenu tak glupo izgledam da sve ostane na toj jednoj rečenici, brzo odustanu. A i sigurno tome pridonosi činjenica da nisam neki komad pa skuže da bi sve više od jedne rečenice bilo nepotrebno.
Ne snađem se verbalno odgovoriti, malo mi je žao zbog toga jer ponekad bih baš rado dotičnog poslala u rodno mjesto, ali eto ne ide mi pa radim glupe face.