trudnoća: stručan i pristupačan liječnik, da imam u nju/njega povjerenja, a opet da nije kao na traci.
porod: prisustvo muža, prisustvo doktora (povremeno), prisustvo babice (isto povremeno, pri kraju stalno) - to troje zajedno mi daje sigurnost, što mi je najvažnije.
babinje: rooming in mi je bio užasno važan, a nije mi smetalo povremeno odvajanje od djeteta za pregled il štaveć.

e sad, ovo sve sam imala, ono što nisam imala, a mislim da bi se za to isto trebalo založiti je rooming in u slučaju da je dijete na intenzivnoj. moja m je 3-4 dana bila na intenzivnoj, BEZVEZE je bila odvojena od mene, ja sam dolazila na dojenje, morala sam moliti sestre (koje su mi izašle u susret) da me zovu na dojenje na zahtjev. dakle, kad se probudi. srećom sam bila u sobi blizu njene pa sam je i čula. nije bila na nikakvim aparatima, samo je spavala u krevetiću odvojena od mene. sama u sobi. BEZVEZE. bila je na antibiotskoj terapiji. nikakva sterilnost sobe il štajaznam, ionako sam ulazila sto puta na dan unutra. sve skupa smo bili u bolnici oko 9 dana, ta 4 su mi bila grozna.

od cijele te priče, sad kad ovako razmišljam, rooming in mi je ono što mi je najbitnije, i što bi mi (što mi je) najviše smetalo da mi se oduzme. od epiziotomije, dripa, drskih doktora štajaznam čega, nemam nikakva negativna sjećanja i negativne osjećaje. kao od ta 4 dana odvojenosti s drugim djetetom.