Citiraj krumpiric prvotno napisa Vidi poruku
to nisu uopće nametnute obaveze nego sudjelovanje u zajedničkom životu
mislim, i meni je posao moja obaveza, a nije ribanje pločica, pa ribam
svi zajedno živimo i trebali bi svi zajedno doprinosit
prema svojim sposobnostima
Potpisujem.
Dijete kojem je škola jedina obaveza u zivotu na kraju ce nauciti raditi sve sto treba, ali nekima ce biti teško, a nekima lakše, ovisi naravno o djetetu.
Ja nisam sobarica, čistačica i kuharica u jednom i zato moji klinci imaju poslove koje moraju odraditi i stvari u kojima moraju pomagati.
Ove godine su nekako skupno poceli prigovarati oko rucaka, te ovaj nece ovo, te onaj nece ono, te im se ne svidja ovoiono... Uglavnom dala sam im obavezu da jednom tjedno, svaki pojedinacno kuha s tatom rucak. Sve rade, i odlucuju i kupuju i režu, čiste i kuhaju. Kad sam prvi put sjela za stol i rkenula se prenemagat, da mi nije fino, da ne izgleda dobro, da ja to ne volim, onda mi je mali rekao, "ali nisi ni probala". Pa su lekciju o ručkovima i kuhanju naglo usvojili. A obaveza im je ostala jer im se to zapravo svidja.
Rade oni po kuci i druge stvari, prazne i pune sudjericu, postavljaju i skupljaju tanjure sa stola, nose smece, počiste nešto ako treba, pomognu u vrtu, i sl. Ponekad prigovaraju, ponekad sami od sebe veselo odrade sve. Kao i ja uostalom.