Bez uvrede ikome, ali kad bi mi netko rekao da svako jutro (ili dan) moram peglam valjda bih mu rekla da me odmah upuca.

Citala sam temu danas, uzela dijete i posla se setati na Jarun. Sudje stoji, pod nije usisan, roba nije slozena... Briga me i nadam se da ce mi uvijek bit vaznije prosetat se, poigrat se, popit kavu s frendicama nego bit doma i pospremati.

Prije sam i ja tako, dodji s posla pa peri, ribaj, sramota je da sudje prenoci. Onda sam se samo jedan dan pitala zasto se forsiram? Nista se nece dogodit ako poslije rucka legnem i upalim film, a ne dignem odmah sa stola. I nije. Samo sam se ja oslobodila pritiska da sve mora uvijek biti cisto. Da mi nekad smeta, smeta, al kad se to dogodi ocistim, s gustom.