Neurednost

[winnerica]

Meni je tužno to što vi mislite da ja nemam vremena za sebe, da nejdem na kavu, da se ne igram s djecom, da nejdem na Jarun, ne gledam TV, ne uživam u kavi i sl. zato jer peglam... Oduvijek sam osoba koja se dobro organizira, a kad je u kući već uveden red onda se isti samo održava. Meni svaki dan treba ukupno 30-ak minuta da skuham ručak (expres lonac moja ljubav), dok se kuha ručak ja obrišem podove, protrčim s usisavačem po kući, djeca doručkuju za to vrijeme npr. ili se igraju, odemo u šetnju nakon doručka/kave i kad se vratimo popeglam ono malo svakodnevnog veša za 20-ak minuta.
Ja sam sama s troje djece jer mm radi izvan RH, nemam pomoći od nikog i od nikuda, dapače još na skrbi imam teško bolesnu mamu i brata invalida (i njihovu kuću, hranu, veš, liječnike, kemoterapije...). I nađem vremena za sebe, ako hoću.
Mislim da vrijedi ovdje poslovica: Tko želi nađe načina, a tko ne želi nađe izgovor.

[Sirius Black]

Winnerica, nitko ne misli da ti nemaš vremena za sebe, super da sve stigneš i da imaš snage i volje. Ja nemam.

Meni dan izgleda ovako:
7-8 vježbe s terapeutom, nekad u stanu nekad i vani, muž ode na posao, baka dođe da bude s curama
8-9 odmor od vježbi i zajednički doručak
9-11 cure su vani s bakom, donesu mi iz dućana kaj treba, ja polako pospremim koliko stignem (jer sporo hodam i ne mogu puno toga nositi) i pripremam ručak (sve usporenije nego inače, jer mi se ruke tresu i nestabilna sam na nogama)
do 13 uglavnom se najedemo, moram se odmoriti od stajanja, ovisi kaj sam kuhala
malena spava uglavnom od 13-30 do 15-30 za to vrijem se sa starijom curom igram, baka ponekad spegla ili opere suđe, ili se ona igra a ja nekaj napravim
popodne se igraju s tatom, a ja odradim vježbe ili pogledam nekaj na tv-u ili smo svi skupa kod druge bake gdje luduju po dvorištu a ja se odmaram pa vježbam navečer
navečer svaki stavlja jednu curu na spavanje, kad se istuširam već je deset sati, ako je manje onda još čitam ili sam na netu jer ne mogu spavati kao sad jer me boli noga

[kljucic]

Ustvari, dugo godina sam jurila u 5. brzini. Dvije škole, faks, dva posla i hobi. Bilo mi je normalno da mi je svaka minuta dana ispunjena nekom aktivnošću. Kad sam upoznala MM on se začudio i pitao me zar ja ne znam jednostavno ništa ne raditi. Pa sam s vremenom prebacila u 3. brzinu, presložila kockice i sam mi je fajn.