Meni je peglanje i opcenito rabota oko robe bila uzas od djetinjstva (mama je radila jako naporno i kuhala ja sam isla u skolu i brinula se za robu, tako nekako smo podijelile poslove u kuci). A onda.... Kad sam pocela i sama raditi, kupovat sebi krpice i vodit brigu o robi kupljenoj vlastitim novcem, razvila sam sistem i cijelu filozofiju oko odrzavanja robe. Peglom drljam samo po onome sto se mora speglati. Koristim kvalitetne detrdjente i pazim pogotovo ljeti da mi se roba ne spali na suncu. Kanotjerice svih mogucih fela i boja iz Tenezisa ( imam ih dvadesetak i jos ni jednu nisam bacila jer izgledaju novo) na stolu slozim i rukama zagladim, majice isto tako, slozim po savovima i slozim u ormar. Debele zimske dolcevite, maje i ostale krasne stvarcice sa zecjom dlakicom itd. nosim uvijek preko tankih majica tako da mi nikad nisu na kozi i nema potrebe da se peru poslje svakog nosenja. Imam primijeraka koji imaju i po sedam godina, mucaste su, mirisljave (meni roba mirise i ako ne mirise po omeksivacu nego po parfemu ili deodoranu, i to reci me nije sram). Po ljeti ako je roba uznojena ali ne i zamazana, navecer je namocim u kapljici dobrog detrdjenta, bacim je poslje u blagi omeksivac i na zicu s njom. Ne gulim je u vesmasini. Posla tri minute. Peglam kosulje, bluze i traperice prodjem sa svake strane dvaput tek toliko pod parom da ih omekanim. Peglam i posteljinu. I to je to mislim. Ako mi se desi da roba dulje stoji,radije je opet mocim i susim nego da drljam po njoj.