Neurednost

[cikla]

Ja od toga što nabrajate iz detinjstva prepoznajem samo generalku subotom, ali ni to mi nije bilo strašno. Nas tri sestre bismo sredile sve na brzinu, mama skuva ručak, tata radi do 12 i posle uživamo. Dobra organizacija je najvažnija. Sve se pralo vodom sa malo sirćeta, obrišeš suvom krpom i sve se cakli. Tako radim i danas.
Sada čistim kada imam vremena, volje i kada vidim da treba. Nikada mi nije prljavo, ali nereda uvek bude.
Ne peglam ništa (osim MM-ovih radnih mantila), mada to jako dobro radim. Tata je krojač i menjao je dve košulje dnevno, a pored četiri žene u kući neće ih valjda on peglati. To je bio moj posao.
Mama nikada nije čuvala ni kutijice, ni staru garderobu, pokvarene aparate, pvc vrećice... tako da ni ja nemam tu naviku. To sam prvi put videla kod svekrve kada sam se udala. Ona još uvek tako živi. Pre neki dan me iskritikovala zašto sam bacila razbijeni tanjur. Kaže, možda će zatrebati, otpao mu je samo deo.
Ali naučena sam da ništa nije dobro oprano dok ne klekneš i ne izribaš sam, da se usisava u milion faza (sa četkom, bez četke, u pravcu niti, upravno na njih...), da se sto raspremi odmah posle ručka i suđe odmah opere, i još neke njene metode koje su mi ostale urezane i sada ne znam i ne mogu drugačije. Verovatno ću i ja svoju decu sa tim maltretirati.

Inače, pripadam prvoj generaciji koja nije polagala zakletvu Titu.

[martinaP]

Nego, potaknuta ovim topicom otišla sam sinoć poslije posla u Mercator po ručni parni čistač. Do 1 i 15 noćas sam čistila kolutove od plina na štednjaku, a jutros nekoliko tvrdokornih naslaga kamenca u kupaoni. Što mi je to trebalo po ovim vrućinama?!

(dobra stvarčica, moram priznati)