Moram priznati da me ne muce bas bakterije na knjigama iz knjiznice, ali muce me ostaci hrane i slicno. I cesto ne posudim knjigu jer mi je preprljava. Jeb'ga. Bljak.

Vidim da nitko nije napisao, pa cu ja malo o svom kaucu. Mrzim ljudska stopala. I onda podivljam kad mi dodju gosti, posebno americki, koji svi redom skidaju cipele vec na vratima, bez da pitaju treba li. A ne treba, trenutno, jer imam samo parkete i plocice i nije mi bed oprati, osim zimi kad je bljuzgetina, naravno, i kad ne zelim cizme u dnevnom boravku, u lokvi posoljene vode.

I onda mi tim papcima, sto bosim, a sto u carapama (s rupetinama) hodaju po kuci. A meni se blago bljucka. Nabavila sam tonu frotirastih papucica iz Ikee, ali nece ih uglavnom obuci jer vole svoje carapice, u kojima onda i izadju van na terasu, travu, pred garazu....

Na svu srecu, valjda, nitko mi ovdje nije dovoljno blizak da mi utrci u dnevnu sobu i sjedne na kauc pa podigne te carapice s rupom na kauc. Ili papcice bez carapica. To je dozvoljeno samo meni, naravno, i eventualno clanovima obitelji. I macki. Macka smije kamo zeli. Njezini papci mi ne smetaju.