Ja zato tjeram mm-a da obavlja sve potrebne razgovore
E, jesam grozna. Ali ne smatram to fobijom.
(jesam li rekla par postova gore da imam problema u socijalnim kontaktima? Živio e-mail!)
 |
|||
|
|
|||
Ja zato tjeram mm-a da obavlja sve potrebne razgovore
E, jesam grozna. Ali ne smatram to fobijom.
(jesam li rekla par postova gore da imam problema u socijalnim kontaktima? Živio e-mail!)
isto kod mene. pokušavam se toga riješiti budem stvarno sretna kad pobijedim svoj strah. uvijek ispočetka...tanja_b prvotno napisa
Ja zato tjeram mm-a da obavlja sve potrebne razgovore
E, jesam grozna. Ali ne smatram to fobijom.
(jesam li rekla par postova gore da imam problema u socijalnim kontaktima? Živio e-mail!)
ne znam kak sam to zaradila...
Zaboravila sam svoju najvecu fobiju...Dakle avion (avian...)
Posljednji put me stjuardesa savjetovala da ne letim vise, a lik sto je sjedio kraj mene izvikivao molitve na arapskom, samo da bih ja prezivjela....
The same!najviše se užasavam golubova, izbjegavam ih u velikom luku.Kad sam bila klinka,trebala sam po noći na wc-bio je u hodniku/stare zgrade/i unutra u mraku golub!Ja se uzasavam ptica, i nemam nista protiv da tu fobiju prenesem na dijete....
ninet, jesi li ti možda moja izgubljena sestra blizanka?Zaboravila sam svoju najvecu fobiju...Dakle avion (avian...
Posljednji put me stjuardesa savjetovala da ne letim vise, a lik sto je sjedio kraj mene izvikivao molitve na arapskom, samo da bih ja prezivjela....
Ja sma u svom ludilu otišla korak dalje i objelodanila da Kaleb ni s kim neće letjeti (a mama mi radi u aviokompaniji i njoj je letenje kao vožnja tramvajem, dok sestra dio godine provodi u NY-u - inače živi u Beču - i već je izrazila želju da K. vodi tamo kad poraste - no way!).
Avione sam bila skroz zaboravila zato što sam prije 2 godine, nakon napadaja panike na liniji Du-Zg, odlučila da više nikad neću letjeti. Da ne pričam o vožnji autom, koju nekako podnesem, ali stalno "kočim" na suvozačkom u prazno i imam strah od bočnih udara.
Re: Nase fobije i odgoj djece
"dille
Nevjerojatno! I ja isto! Ulazim u lift i trebam ici na neznamsadkojikat, a lift ne staje ... a katovi prolaze.... 14., 26., 48., 71., 126., 189.,... i dalje ne staje, a ja ne mogu nikuda... brrrr. Uzas.
I ja! :shock: I uvijek lift ide prema gore....bez zaustavljanja. E hajd sad racionalna dille daj racionalno objasnjenje!
isto :shock: tiruriru
grozan san
I ja sam cesto sanjala isti san! :?
-- ali ja se uopce ne bojim liftova.
..baš sam htjela napisati curama da taj san ne mora apsolutno nikakve veze sa strahom od te konkretne situacije, već može ukazivati na nešto skroz deseto....
Sta, mozda nam raste pritisak...?
Luna draga, pripremi se za novi nalet fobija kad se kaleb rodi.... :/
Ja sam u trudnoci bila Ok...cim se V. rodio sve se vratilo....plus sijaset novih...Nije nama lako...
tako nekakoSta, mozda nam raste pritisak...
ja sam imala neke fobije, nisu me previse ogranicavale u svakodnevnom zivotu a rezultat su roditeljskih fobija....medjutim, odkad ne zivim vise s njima, a to je od 18 godine, vidim da se iz njih vadim i da sam se skoro 'izvadila'......a sebi sam rekla nema sanse da to prenesem na dijete...i nisam....tako je lezeran i opusten u tim stvarima, koje su meni bile 'problematicne' da mi ga je gust gledati i da cak ucim kako on to radi
a vidim, da bratova djeca, koja su bila cesce sa mojim starcima, imaju te fobije koje su starci prenijeli na njih.....po meni je to grozno i mojima zamjeram to.....ako vec znaju da imaju fobije, trebali su na svaki nacin truditi se da nas postete njih......
probajte se mame potruditi, svakako, da ne opterecujete dijete svojim strahovima, pokusajte im olaksati zivot
Sad kad sam sve ovo pročitala, malo mi je lakše. Nisam jedina.
Naime, moja noćna mora su kokoši. Žive, mrtve, pečene, ne mogu ih vidjeti nikako. Ne mogu ni slušati da se priča o njima. Možete zamisliti koje traume proživljavam otkad je počela ova ptičja gripa. Neki dan su pilići bili čak i u emisiji o kulturi!!!!! A ne mogu vidjeti ni kokoš nacrtanu u slikovnici. Ne mogu ni gledati kako netko za stolom jede kokoš, pogled na kosti i ligamente me užasava. Pileće meso podnosim samo kupljeno bez kostiju u neprepoznatljivom izdanju.
A kad se beštije pojave na TV, panično vičem MMu da mijenja program, a ja još minutu nakon toga žmirim i tresem se.
A najviše od svega me muči što mi se prizori koje sam slučajno vidjela vraćaju i kasnije. :shock:
Možda bih i ja trebala potražiti stručnu pomoć.
tanja_b potpisujem potpuno!!!!(jesam li rekla par postova gore da imam problema u socijalnim kontaktima? Živio e-mail!)
Pravila pisanja postova
Odgovori s citatom