Drago mi je da voliš dojenje. Ja sam strašno ponosna što sam tako "dugo" dojila. I nisam to radila niti radi zdravlja , niti radi hrane , niti što sam negdje pročitala da je to jedino ispravno. Dojila sam dok je išlo, bez razmišljanja o tome da li nekom smeta ili ne i dojila sam dok smo osjećale potrebu i ona i ja. Normalno je išla u vrtić s godinu dana, ja na posao. Mi smo se na taj način "hranili,mazili, nadopunjavali, rasli" 2,5 godine. Kad smo obje bile spremne zabaviti se drugim temama i ta "faza" odrastanja je završila. A završila je prekrasno bezbolno i jednostavno.nijntje prvotno napisa
evo da javim da je sve ok i da je s dohranom krenulo puno bolje, najbolje do sada!! ali moje dojenjesto duze dojim sve je nekako ljepse i sve sam uvjerenija da je uzasna i preuzasna steta ne dojiti. gledam koliko uziva, koliko se raduje, kako ga umiri... skroz sam postala neko ko u dubini duse (bez da govori na glas) smatra da je zlocin prema djetetu ne uraditi sve da mozes da dojis. slamam se kad pomislim na bebe koje nemaju to iskustvo
I to je jedno prekrasno iskustvo koje ću zauvijek nositi sa sobom. U mom slučaju je trajalo baš koliko je trebalo za nas dvije i to zadovoljstvo nam nitko nije mogao pokvariti. Nas dvije smo bile u svom svijetu i imale smo krasan način zbližavanja(i svega ostalog već navedenog). Sad se zbližavamo tako da ja guštam u njezinom pranju muholovke u zahodskoj školjci ili kad tati kaže : "Kad budeš mama , naučit češ!" ili kad složi od kockica konjića i da mi pusu kad odlazi u vrtić, pa čak i kad kaže da neće jesti poriluk jer sam i ja isto tako ne jela poriluk.
Želim ti još puno ljepih trenutaka u odrastanju!
I svim dojiljama i ne dojiljama isto.
 |
|||
Odgovori s citatom