Pa, sad kad vas čitam s jedne strane mislim kako sam dobro prošla, a istovremeno mi se čini da sam u najgoroj poziciji

Svakako, imam i ja za prijaviti jednog Petra Pana. Ono što mene izbezumljuje su njegove oscilacije - od totalne neodgovornosti prema svemu (i nezainteresiranosti) do najboljeg muža i roditelja na svijetu. Dr. Jekyll i Mr. Hyde.

Nikako mi nije jasno da itko može tako živit, pa ne mo'š jedan dan bit glup drugi pametan!
Dobra je stvar što imamo izvrsnu komunikaciju i direktan ulaz jedan drugom u dušu pa možemo rješavati stvari hladne glave.

Kad smo imali najveću financijsku krizu shvatila sam da se ne mogu osloniti na njega, i tad sam sebi obećala da se više neću dovesti u situaciju da ne mogu prehraniti djecu.

Najteži trenutak mi je bio kad sam shvatila da savršeno dobro funkcioniram bez njega (možda i predobro) i da mi on zapravo za ništa ne treba. Ali ga i dalje želim kraj sebe.

Možda pomogne kome, ali nama su stvari krenule uzbrdo kad sam ga (ne u naletu ljutnje) lišila sve odgovornosti vezane za djecu, kuću i financije. To ga je jako pogodilo, i stvarno smo krenuli nabolje.